Како беше она песма „ Нових фосила“ ? Рано јутро у пола шест, сваког дана... Наравно, не ради се овде о извесној Милени, колико о великом броју ватерполиста који захваљујући управи Завода за спорт и медицину спорта у Кошутњаку и директору Горану Бојовићу, користе оне термине када нема никога и када, како тако може да се ради уз поштовање свих прописаних мера, препорука, одлука...
Није у пола шест али већ око осам појављују се играчи Партизана и Бањице а би их наследили проверена имена српског ватерпола предвођена Андријом Прлаиновићем.
Млади играчи са Бањице се неће љутити што ће предност у описивању једног преподнева у Кошутњаку добити они искуснији које је двадесетак минута пре заказаног скока у воду чекао прекаљени стручњак Владимир Павловић.
Поздрав песницама, маске, дистанце...
- Још раније ме је Андрија Прлаиновић замолио да му помогнем у тренинзима у Кошутњаку. Некада смо били и сами а времено се прочуло па су почели да долазе и други играчи желећи да остану у форми. Јавио сам то селектору Дејану Савићу и радимо уз његово одобрење – прича Павловић.
И редом почињу да долазе. Прво се појављују голман Стефан Живојиновић и Огњен Стојановић. Трећи стиже Немања Убовић. Па Гаврил Суботић, Ђорђе Лазић...
На зиду око базена реклама са прелепом девојком у купаћем. Молим прво Живојиновића да се слика.
- Немојте, ја сам озбиљан човек. Ожењен.
Исти захтев постављам Убовићу:
- Немојте, ја сам полуозбиљан човек ускоро се женим.
Остаје трећа срећа. Храбри Огњен Стојановић.
- Сликаћу се.
И ето слике, ваљда ће Оги проћи без санкција, ако треба да се сведочи ту смо.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
