КОРНЕР: Процват Суботичана

Пише: Златибор Репић

Суботичани су се испрсили против Црвене звезде на нашем највећем стадиону, иако су погнуте главе напустили терен. Гол мањка у односу на шампиона после у већем делу равноправне игре Голубове може да учини задовољним, чак и поносним.

Дуго је клуб са севера Бачке, поготово у време СФРЈ па и касније, служио за подсмевање, јер се дешавало да остане у елитном рангу због проширења без обзира што је једне сезоне освојио само четири бода.

Спартак је тек у последњих 11 година, од повратка у Супер лигу, успео да скине анатему и позиционира се високо у српском фудбалу. Под командама Зорана Милинковића 2011. и Владимира Гаћиновића 2018.

Голубови су изашли на европску сцену. У другом учешћу плаво-бели су успели да елиминишу и прашку Спарту. Ако овако наставе Суботичани могу поново да буду у водећем квартету.

Ако је Гаћиновић тада у великој мери побрао ловорике због рада претходника Александра Веселиновића коме је био асистент, онда добри резултати и посебно игре Спартака сад морају да се припишу рођеном Требињцу, некадашњем асу Бечеја, из периода кад је клуб из града крај Тисе био откровење у шампионату СРЈ.

Немања Николић је управо те 2018. отишао у Партизан, пре шест месеци вратио се у Суботицу, претходно је био и у Војводини, један је од најбољих суперлигашких нападача. Лазар Туфегџић бриљира већ другу сезону.

Исто важи за Стефана Денковића и Николу Срећковића. Компактан тим чине још Стефан Милошевић после неуспешне епизоде у Црвеној звезди, Милан Марчић са претходним стажом у Јавору, али и млади голман Филип Дујмовић, Давид Дунђерски, Михајло Иванчевић, Немања Текијашки, Лука Бијеловић...

Повратак Милета Савковића из иностранства и опоравак Јапанца Ноборуа Шимуре тим из најсевернијег града Србије учинили су искуснијим и квалитетнијим.

Добре игре Спартака мање су изненађење него блистава издања ТСЦ-а прошле сезоне, али су пре свега плод континуитета, правилног избора и правовременог пружања шансе донедавно младима, а сада већ афирмисаним играчима.