ИСТОРИЈСКИ УГАО - Дерби је део свих нас

Пише: Светозар Чича

Србију је, поново, захватила фудбалска грозница, после сјајне игре репрезентације у Ослу и победе над Норвешком од 2:1 и добре игре у Истанбулу и 2:2 са Турском. Сви смо у ишчекивању 12. новембра, надајући се победи над Шкотском у Београду и коначном одласку на Европско првенство.

Пред нама је и 163. вечити дерби између Партизана и Црвене звезде и сви смо у ишчекивању кад ће стасити судија из Ловћенца, Новак Симовић, са својим помоћницима извести тимове на центар и дунути у пиштаљку, означавајући почетак српске фудбалске светковине. Навијачи оба клуба отворено жале што, због пошасти коронавируса, не могу бити, непосредни сведоци. Зато ће, више од пола Србије, бити уз ТВ екране, очекујући победу својих љубимаца.

Гледајући кроз историју досадашњих дербија, сваки је, на свој начин, био посебан, пун емоција и оригиналних страсти. Многе књиге су о њему написане и милиони и милиони новинских текстова, који никад не жуте и не ишчезавају из наших сећања. Често се догађало, да не победи онај клуб који је фаворит на папиру, већ онај који је инспиративнији тог дана.

На дан дербија се прекидао сваки други живот, док се он не заврши. Великани глумишта Мија и Чкаља су отказивали представе и облачили дресoве Партизана и Црвене звезде. Песници Љубивоје Ршумовић и Душко Радовић су допуњавали већ написано и опевано. После утакмице су Рајко и Бобек, Шеки и Васке, иако на терену велики ривали, виђани како заједно шетају чувеним корзом на Теразијама.

Међусобно су се хвалили Моца и Џаја. И то није све. Све је сажето у гесту Миодрага Живаљевића, који је у једном дербију, као играч Партизана, за време утакмице, аплаузом испратио једну фудбалску пируету Драгана Џајића.

У библиотекама се и сада може наћи податак да се, на сличан начин, један велики песник Јован Јовановић Змај, дивио песмама свог колеге Бранка Радичевића. Тако да Живаљевић, опчињен дриблингом Џајића, није унизио себе, већ подигао ниво важности дербија, као и Змај важности песништва. А дерби је песма, коју, су с времена, на време и у новије време, неки, мислећи да су власници дербија, почели да кваре.

У управама оба клуба не столују безгрешници и апостоли. Многи, и ових дана, много јако вичу, по разноразним порталима или својим сајтовима, мислећи да ће се што даље чути, не би ли придобили пажњу, креирајући амбијент својих потреба. Није спорно, да понекад и нису у праву, али је и проблем што време, врло често, мере само од себе.

Шта ће бити доле на терену, у самој игри велика је загонетка. Оба тима су у настајању и тражењу праве форме, играју топло-хладно, пре свега, због великог транзита играча, а ништа се не може преко ноћи и по жељи острашћених. Нека то буде дерби страсти и престижа, али и витештва, јер дерби је део свих нас. Будимо људи, играјмо само фудбал. Онда ћемо, уз додатне позитвне емоције, лакше победити и Шкотску.