Имао је маску на лицу. Али, она није могла да сакрије осмех. Радост се јасно читала из очију док је уз учтиви поздрав улазио у Халу спортова. Са ранцем на леђима. Јер - ишао је на тренинг.
Истина – индивидуални, искључиво шутерски. Из столице, или са једног места, док му је лопте додавао тренер Александар Матовић. Већи део времена проводио је у теретани.
Све се дешавало пре скоро месец дана. Тада је Лука Тарлаћ, један од најталентованијих играча у Србији, почео да тренира. Лагано, без журбе се враћао раду – тачније, само ономе што му је дозвољено - после вишемесечне паузе на коју је морао после повреде предњих укрштених лигамената колена и неопходне операције.
Сада је већ у озбиљнијем тренажном процесу. Још насмејанији.
- Много је добар осећај јер сам се придружио екипи – признао је у камеру клупске телевизије Тарлаћ.
Нагласио је...
- То је та друга породица. Толико је леп осећај!
Објаснио је и како иде његов опоравак и колико још мора да прође да би могао да почне да тренира у пуном капацитету.
- Још два месеца су остала до краја опоравка. Добро се осећам, за недељу дана крећем и да трчим. У четвртак идем за Минхен, на претпоследњу контролу.
Појаснио је...
- Оперисао сам се у Аустрији, али асистент је у Минхену, па зато идем тамо. За сада све иде по протоколу и одлично се осећам.
О сарадњи са тренером Матовићем - који ни по преузимању функције првог тренера није одустао од онога што је до сада радио – индивидуални рад са играчима – и кога после сваког тимског тренира можете да видите како додаје лопте Тарлаћу који шутира из места - талентовани јуниор Партизана је рекао:
- Када се мењао тренер, он је ту улогу одмах прихватио и одличан посао ради. Није се другачије ни очекивало од њега. У клубу је годинама, зна цео систем, како све функционише, вратио је екипу у живот.
Да ли је захтеван у раду са њим, упитан је Тарлаћ. Уз осмех каже...
- Није, није! Ја сам му тај „прозор” где је срећан. Без стреса. Лепо радимо, као што и свако лето радимо заједно. Спремамо се за следећу сезону. Све иде како треба.
Осмех је за тренутак нестао са лица док је причао како му је било да ментално издржи све што се дешавало.
- Знате како, имам 18 година, таква повреда... У глави је много тешко. Али, када се преломи да сам ја и даље дете и да имам много година испред себе, спусти се глава доле, опет у „рудник“ и испочетка. Практично сам кренуо из минуса, јер морам да вратим ногу. Па онда кошарку – рекао је Тарлаћ.
ЈУНИОРИ НА „ПРОДУЖЕНОМ БОРАВКУ“
Док је на једном кошу Хале спортова Тарлаћ шутирао са тренером Матовићем, на другом је свој „дрил“ имао квартет јуниора који је прикључен првом тиму.
Лазар Стефановић, Никола Радовановић, Михаило Петровић и Ђорђије Јовановић остали су после тренинга са првим тимом, како би индивидуално радили и унапређивали сегменте игре на које им је тренер указао.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
