Пише: Златибор Репић
Увођење правила да двојица играча млађих од 21 године буду стартери на суперлигашким утакмицама од почетка је наилазила на оспоравања. Присиљавати клубове на такве обавезе сувишно је и беспотребно у професионалном такмичењу.
Нема уосталом, примера да има бонуса у елитним ранговима било где у свету.
Окршај Црвене звезде и Партизана у среду на стадиону „Рајко Митић” најбоље је обесмислио бонус правило.
Дејан Станковић, тренер шампи-она, заменио је на полувремену обојицу млађих стартера Његоша Петровића и Вељка Николића за старије Гелора Кангу и Дијега Фалћинелија, као и његовог колеге из Партизана Александра Станојевића да Лазар Марковић игра у наставку уместо Немање Јовића, још једном је потврдила да почетни састави нису најјачи.
Можда није тако у свим клубовима, у некима се деси као у Чукаричком кад је једном имао седморицу бонуса или пет недавно против Звезде, али вероватно би тако било и да не морају да гледају у крштенице.
Уосталом, лако је сетити се да је Филип Стевановић био стартер у вечитом дербију за црно-беле и претпрошле сезоне кад обавезе играња млађих није било.
Шта рећи раније за Андрију Живковића, Николу Миленковића, Александра Митровића или Предрага Рајковића, Уроша Спајића и Уроша Рачића на другој страни.
Клубовима је у интересу да форсирају младе јер њих могу најбоље да уновче и због тога им није потребно наметати им било какве обавезе.
Више је примера и из других екипа да су тренери на полувремену мењали најмлађе. Свако морање у фудбалу је контрапродуктивно.
Правити развојну од Супер лиге је претерано. У друштву најбољих морају да играју најбољи, поготово што се сваког лета четири тима боре за пласман у групну фазу европских такмичења, где нема таквих прописа.
Престројавање у елити је неопходно не само кад су бонуси у питању. Одлука о смањењу лиге на 16 клубова мора да буде само почетни потез, Србија нема квалитет за више од 12 екипа.




Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.