Станојевић има предлоге за финале Купа и за Лалатовића - иди „преко” и заради

Званичници из ФСС кажу: финале Купа Србије биће одиграно у Београду, жреб ће разрешити дилему домаћинства – Хумска или Маракана, али...

Нико не спречава тренера Партизана Александра Станојевића да гласно размишља:

- Волео бих да се игра на неутралном терену и да се не извлаче куглице – јасан је био шеф струке Парног ваљка по тријумфу над Војводином и са извађеном улазницом за завршну представу масовнијег такмичења.

Није тајна: на Топчидерском брду, после првенственог пораза у комшилуку, жарко прижељкују реванш Црвеној звезди.

- Хоћу да видим шта је потребно нама као клубу и мени као тренеру да освојимо трофеј – додао је Станојевић.

Ненад Лалатовић морао је да пружи руку Александру Станојевићу у знак честитања за тријумф Београђана у полуфиналу купа, међутим, то није спречило Партизановог команданта да „сипа” комплименте у супротном смеру:

- Изузетно ценим Лалатовића, сјајан тренер - прави резултате и играчи му напредују. Директни су и тешко је с њима. Ево, Војводина је трећа, парирала је и прошле године. Волео бих да остане, али му желим и да оде у неки већи клуб „преко”, да заради неки леп новац, овде се показао и време је да добије шансу у некој јачој лиги.

Уколико 25. маја у судару са вечитим ривалом освоји Куп Србије, Александар Станојевић направиће искорак у Партизановој историји као власник свог четвртог трофеја са црно-белима!

Претходно, ауторизовао је две титуле – 2010. и 2011. и куп – 2011.

Новим успехом по броју пехара изједначио би се са Иљешом Шпицом (шампион 1947. и 1949, куп 1947. и 1954) и Славишом Јокановићем (дупле круне 2008. и 2009).

Тренутно, Станојевић је „изједначен” са Стјепаном Бобеком (титуле 1961, 1962. и 1963).

Наравно, ненадмашан је Љубиша Тумбаковић са девет трофеја (шест пута је био шампион: 1993, 1994, 1996, 1997, 1999. и 2002. и три пута освајач купа: 1994, 1998. и 2001).