Зураби Датунашвили (до 87кг) освојио је златну медаљу за Србију у рвању грчко - римским стилом на сениорском првенству Европе у Варшави
Грузин са српским пасошем Зураби Датунашвили блистао је пуним сјајем и у све четири борбе надвисио изузетно квалитетне борце.
Интервју који следи са великим шампионом, настао је захваљујући Михаилу Каџаји, Зурином земљаку и физиотерапеуту Владимиру Милошеву, који су позвали сат времена по силаску Датунашвилиа са победничког постоља.
- Очекивао сам злато, био сам спреман за највише. Много смо и вредно радили, било је пуно одрицања свих нас и златна медаља не припада само мени, доста нас је заслужно за њу. На турниру у Бугарској имао сам добре провере, форма се темпирала за Варшаву и освојио сам титулу најбољег у својој категорији – одговорио је Зура, како га сви зову, на питање шта је очекивао на ЕП.
Да ли је било теже у односу на Ригу 2016 и Нови Сад годину касније, кад сте освајали титулу првака Европе?
- Финале је увек тешко, нема лаких, јер се ради о борби најбољих. Велико је емоционално оптерећење, али сам и раније и сада успео да се са тиме изборим. Концентрација је на борби и жеља је увек највећа, иако никад није лако јер се за прво место боре велики борци.
Реванширали сте се Белорусу Макиевичу за пораз на Светском купу у Београду?
- Догодила се освета, а он је много добар рвач. Било је време и право место да узвратим. Рекао сам тренеру Војиславу Трајковићу да не брине, да ћу се реванширати Макиевичу и било је тако.
Били сте први на ЕП у Риги у категорији до 75 кг, у Новом Саду до 80, сад сте у још тежој. Да ли је сада било напорније?
- Свака категорија има својих потешкоћа и кад се оде у тежу, треба времена да се све уравнотежи, да се организам навикне. Није исто, али се кроз добар рад и велику посвећеност, све може да постигне. Битно је да знаш шта желиш да постигнеш.
Ко је заслужан за ваш долазак у српско рвање?
- Председник РСС Жељко Трајковић и желео бих да му захвалим. Био је упоран, веровао у моје могућности. Почело је да се остварује оно због чега сам прихватио позив и много ми је драго. Срећан сам.
Како цените квалитет сабораца у изабраном тиму?
- Предивни су људи, сјајни борци и прихватили су ме да се осећам као код куће. Желео бих свима њима да захвалим, много су ми помогли. Радимо као један, сјајно уигран тим и подршка смо једни другима. Атмосфера је предивна.
Брзо сте се привикли на рад тренера Стојана Добрева и његових сарадника?
- Одлична је сарадња, добро се ради, све је на највишем нивоу и лако се уклопи у нешто што је добро. Направили смо заједно сјајан посао.
Прихватили сте да се борите на ЕП и на олимпијским квалификацијама у Софији, а између је мало времена?
- Никад не одустајем, главни циљ су Олимпијске игре. Покушаћу да се изборим за норму. Пуно је добрих противника, биће тешко, али се никад никога нисам бојао и знам задатак. Мислим да могу да победим за норму, а већ имамо две у грчко-римском стилу. Можемо број учесника да увећамо у Токију.
Подигли сте три прста на победничком постољу, прсте леве руке ставили сте на грб?
- Знам да је то симбол Србије, ја представљам Србију и хоћу да то буде најбоље. Ово ми је треће европско злато, па се и то поклопило.
Колико сте упознали Србију и колико вам се она свиђа?
- Проводим доста времена у Србији, Београд, Зрењанин, припреме на Копаонику и много, много ми се свиђа. Људи су дивни, предусретљиви, онако како ми је Миша Каџаја говорио. Осећам се веома пријатно где год био у Србији. Морам да истакнем физиотерапеута Владимира Милошева, ова златна медаља припада и њему. Данима нам помаже да останемо у најбољој форми. Опорављао ме је после борбе, рекао сам му: „Хвала Владо, ти си увек ту за мене, ти си професионалац и пуно ми помажеш”.
Седмо европско злато
Зурина златна медаља седма је по реду у српском рвању са ЕП. Сретен Дамњановић и Бошко Маринко били су прваци Европе у Италији (1969), Ивица Фргић у Немачкој (1975), Јожеф Тертељи у Грчкој (1986), Сенад Ризвановић у Финској (1989), Кристиан Фрис у Новом Саду (2017).
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
