Данило Пантић „напада” Сашу Илића и Звонимира Вукића

Данило Пантић би најављеним повратком на Топчидерско брдо доспео у друштво одабраних, црно-белих икона са играњем у три мандата у Партизану: Ивице Краља, Нише Савељића, Саше Илића, Звонимира Вукића, Данка Лазовића, Стефана Бабовића и Милана Смиљанића!

Офанзивни везиста, 30. јуна последњег радног дана у прваку Европе – Челзију, седам је година млађи него што је био Смиљанић кад је 2018. по трећи пут закорачио у Хумску, интересантно – чак осам него Илић 2010.

Подсетимо, легендарни капитен је у последњој епизоди освојио, веровали или не, 11 трофеја: шест титула и пет купова, с Парним ваљком играо (другу) Лигу шампиона и изборио пролеће у Лиги Европе. Мало ли је?!

Провејава питање: може ли такав, или бар сличан подвиг да учини и Данило Пантић, већег искуства него у претходна два боравка на стадиону повише Аутокоманде и, несумњиво, у најплоднијим играчким годинама, притом, на средини треће животне деценије већ породичан човек?

Од седморице Партизанових „трећепозиваца” пехарима у трећем битисању у вољеном клубу нису се радовала само двојица: Ниша Савељић и Данко Лазовић.

Напоменимо: нападач је у зиму 2015. узео исписницу на половини сезоне, после сјајног јесењег учинка (12 голова и осам асистенција), од круцијалног значаја за каснију прославу титуле.

Ивица Краљ и Саша Илић имали су част и да Гробарима отшкрину фонтану највеће радости: трешење чувене „мушеме” Лиге шампиона, иницијалне каписле за посматрање (уживо) најелитнијег европског такмичења!

Са успехом је играо и Звонимир Вукић, интересантно - поготово под диригентском палицом актуелног шефа струке Александра Станојевића, Стефан Бабовић је, пак, током 2015. пружао најбоље партије и, чини се, велика је штета што је можда и на врхунцу окачио копачке о клин.

Консензус: нико од седморице повратника није разочарао у „светом тројству” – ето задатка Данилу Пантићу да јаче запне и буде на још већој висини него током претходна два боравка у матичном клубу, од 2007. (прошао све млађе категорије) до 2013. и од 2017. до 2019.

До сада, може да се похвали стављеном руком на четири пехара – у премијерној етапи две титуле и у „дупликату” два купа, уз опаску: може ли трећа, можда, да му буде и дупла срећа?

Приметимо, дуплим крунама у Партизанову историју још јаче су се уписали Саша Илић (2011, 2017) и Звонимир Вукић (2011)...