Селекторка Србије Ма­ри­на Маљ­ко­вић: Ратнички до злата!

– Игра­ли смо рат­нич­ки скроз… На­ша зе­мља је ма­ла, али је то зе­мља пра­вих рат­ни­ка, или у овом слу­ча­ју рат­ни­ца. А дру­га ствар, по­ред то­га, од­ги­ра­ли смо и тех­нич­ки и так­тич­ки до­бро. Гла­вом смо оста­ли ту где је тре­ба­ло. Ми­слим да је ово ствар­но би­ла, оно што сам и тра­жи­ла – јед­на од­лич­на пар­ти­ја кошар­ке, ко­ју ми тре­ни­ра­мо сва­ки дан. До са­да смо игра­ли вр­ло до­бре утакми­це, же­ле­ли смо да ова у фи­на­лу бу­де ствар­но од­лич­на.

Иако то не ради, Маљковићева је мо­ра­ла да издвоји јед­ну играчицу – Со­њу Ва­сић.

– За­слу­жи­ла је се ове див­не тре­нут­ке ко­је је ов­де до­жи­ве­ла.

Нема пуно времена за славље, иду Олим­пиј­ске игре…

– Сад док смо ста­ја­ли на по­сто­љу, Ти­на Кра­ји­шник ко­јој је ово пр­ва ме­да­ља, ми је ре­кла: „Јао тре­не­ру, за ово се жи­ви“. Да. Та­ко је! За­што би­смо са­да стали? Хај­де да по­но­ви­мо ово… – по­ру­чи­ла је Маљ­ко­ви­ће­ва.