Станојевићев човек од поверења: Нико се за осам година није наљутио на Салета

Ко је Бранимир Мићовић, очигледно – од поверења Александру Станојевићу: пре неколико дана, у Будимпешти, „извиђач  скенериста” Дунајске Стреде, Партизановог првог ривала на евросцени, у мечу с Ференцварошем?

- Са Станојевићем, као део скаутинг тима ДИФа, сарађујем од 2010. и првог му шефовања у Партизану. У стручном штабу сам од 2013. и премијерног, од три, боравка у Кини – у Пекинг Гуану. Заједно смо били и у Макабију из Хаифе (2014), Пекинг Ентерпрајзу (20152017), ПАОКу (2017), Ал Кацији (2018), Пекинг Ренеу (2018/19) и сад у Хумској - премотава Мићовић богат путопис, начичкан фудбалским освајањем Евроазије.

Претпостављамо, упознали сте се на Факултету спорта и физичког васпитања?

- Спојио нас је посао! Станојевић је дошао на факултет и тражио сарадњу, сви знате колико су му битни анализа противника и своје игре. Лако смо, сходно сличном погледу на фудбал, успоставили конекцију.

Где је било најлепше?

- Све је имало својих чари: Кина, Израел, Саудијска Арабија. Свака лига има свој стил, прилагођавали смо се, негде успешније, негде... Рецимо, брзо смо се навикли на Пекинг, упркос другачијој култури. Несрећа у срећи: имали смо преводиоца, тако да сам мало овладао кинеским, али... Много је леп за живот.

Станојевић вас је крстио „најважнијим човеком”. Откријте, главна задужења?

- Са Салетом учествујем у осмишљавању тренажног процеса. У последње време фокусиран сам на фазу напада и, у другом делу прошле сезоне, организацију офанзивног прекида. Кад сам тек кооптиран, основни задатак била ми је комплетна анализа противника – индивидуална и тимска, прекиди – офанзивни и дефанзивни. Од 2014. и Макабија  од аналитичара постао сам и тренер.

Је ли тешко испратити шефа: познатог пефекционисту и радохолика?

- Мени... није. Теже би ми било да испратим неког ко мало ради и тражи више од мене. Кад видите колико је Сале посвећен – има право да захтева од сваког било шта.

Уз Станојевића је увек занимљиво: коментари и опаске „прете” да ускоче међу антологијске?

- И дан данас ме изненади. Изађе спонтано и... препричава се. Искрен, све чини из најбоље намере. Не знам за ових осам година да се икад ико на њега наљутио. Без зрна сујете!

Још „која” о Мићовићу... Водили сте ДИФов скаутинг тим и, биографија каже, били заменик главног и одговорног уредника часописа „Фудбалски код”?

- Интересантно искуство. Нисам имао новинарску улогу, већ креирање текстова и скупљање информација с потенцијалом занимљивости тренерима. Добро штиво... и данас, има шта да се научи.

Догурали сте до мастера и...?

 -Надам се ускоро – доктората! Партизан би могао да добије двојицу доктора наука: Лазара Томића и мене. Приде, стекао сам тренерску А лиценцу.

Закључимо најактуелнијим: импресије с меча Ференцварош – Дунајска Стреда (1:0)?

- Волео бих да, што се тиче инфраструкутре и организације, дођемо на ниво мађарског фудбала! Звучи чудно, али… Пушкаш арена! Добили смо новинарске пропуснице и супер места, лагано ушли на стадион, из Дунајске Стреде нису знали ко смо. Пришли смо им, на крају: „Чекамо вас у Београду”. Мислим да су и они гледали нас против Копра…

Јесу ли пробали да сакрију карте?

- Променили су, у односу на прошлу годину, систем игре: из 4231 у 352. Недостајали су им Шафер и Рамирез, везиста Балић, пристигао из Удинезеа и веома битан за игру, те леви бек… Добро се знају, вероватно ће неког и да доведу…

Партизан је бољи?

- Увек верујем да је Партизан бољи! Побогу, велики клуб… Не смемо да преценимо, исто тако, ни потценимо, Дунајску Стреду.