После церемоније доделе медаља Милица је истакла да јој је ово била последња олимпијска борба у каријери и да не постоји лепши начин да се заврши наступ на Играма, него уз олимпијско злато.
– Рекла бих да је ово сјајан крај. Било је ово турбулентних пет година. Истински сам желела да будем на постољу и да освојим златну медаљу. Успели смо, не само ја, већ и Гале и Тијана и Марија која је овде, породица, вереник, и мислим да бих могла да набрајам доста људи. Мислим да ово није само моја медаља. Ово је и њихова медаља. Много сам поносна на све што смо постигли до сада.
Најемотивнији тренутак вечери био је наравно интонирање српске химне и сузе у очима.
– Апсолутно најлепше од свега је слушати своју химну. То увек буди страшне емоције, не само сада већ и у Лондону пре девет година. Волела бих да је цео тим могао да стане на постоље да некако заједно завршимо ове Олимпијске игре.




Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.