Вероватно ћемо заувек памтити снажне емоције са којима је Страхиња Рашовић изашао пред новинаре после незаборавне победе у полуфиналу против Шпаније. Сада је био једнако срећан, али, као што је сам рекао овога пута није имао више суза.
- После полуфинала са Шпанијом страшно смо се емотивно истрошили. Било је изузетно тешко да се подигнемо и да скупимо снагу и енергију за храбре Грке. Њима овом приликом честитам, као и свим осталим екипама, олимпијцима, а посебно мом тиму. Заиста смо показали шта је Србија у ватерполу. Пре олимпијског турнира сам рекао да су очекивања највећа и да идемо на злато. То и јесте Србија – причао је момак на чијим плећима остаје репрезентација.
У даху је наставио:
- Никад нисмо калкулисали, као што су ме многи питали, па ме то наљутило пред четвртфинале. Најсрећнији сам на свету, иако сада не плачем као после полуфинала. Нема више суза у мени. Поносим се овом екипом, једва чекам да дођемо кући да са нашом породицама, пријатељима и народом прославимо. Добили смо милионе порука, па једва чекамо да дођемо. Месец дугих дана смо у Јапану, доста је било. Треба отићи кући, да славимо са нашима.
Можда је код куће сузе радоснице пустио старији брат, Виктор – питају Страхињу.
- Могуће. Послао нам је свима једну емотивну поруку пред финале. Тако да је сигурно узбуђен – пронашли смо и осмех код Страхиње.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.