КОРНЕР: Чему доигравање?

Пише: Златибор Репић

Минулог викенда, први пут од почетка првенства, одложене су две утакмице у истом колу. Црвена звезда није путовала у Сурдулицу како би се боље припремила за утакмицу против Клужа у последњој фази квалификација за Лигу Европе, док је Партизану после продужетака и пенала против Сочија (борба за Лигу конференције) добро дошло да помери  дуел са Металцем.

Још два меча су одложена у прве четири рунде, Чукарички није путовао у госте Новом Пазару, а Војводина Младости, узрок су такође обавезе на европској сцени.

Хумано је и логично помоћи нашим представницима у УЕФА такмичењима како би имали више времена да се одморе пред тешке сусрете. Свакако да један меч за наш клуб на међународној позорници доноси више него неколико домаћих.

Нелогично је међутим, образложење да шампионат сваке године почиње половином јула како би учесници еврокупова из Србије ушли у такмичарску форму. Ако се свако од четири српска клуба донедавно присутна на европској мапи, жали да има уморне и повређене играче, зар не би било боље да првенствену трка почне касније?

Термина би било довољно да се одустало од плеј-офа и плеј-аута. Доигравање је 2015. уведено како би такмичење, истоветно тадашњем моделу у Пољској, било интересантније, јер су се бодови преполовљавали после 30. кола.

Од прошле сезоне игра се додатних седам рунди, али сви клубови задржавају бодове освојене у регуларном делу. Испада да је разлог дужег трајања шампионата само у већем броју утакмица, као да наши клубови имају прегршт квалитетних играча па треба да се угледају на енглеску, шпанску, италијанску, француску лигу...

Кад већ нема храбрости да се лига смањи на 10 или 12 клубова, и игра по трокружном систему (33 или 36 кола) онда је сувишно и беспотребно додавати утакмице, од којих бар две одложене неће бити одигране ни до половине јесени.

Ако се не угледамо на себи равне земље по величини, онда бисмо могли на Русе, њихова Премијер лига броји 16 клубова и завршава се после 30. кола!