И када не иде, она никад не клоне. Просто таква јој је енергија, а и искуство је научило. Набаци осмех, шампионски, добаци речи подршке и осталим девојкама из „златног“ тима и настави даље.
Силвија Поповић, 35-годишњи либеро двоструких узастопних европских шампионки, била је у дворани „Пионир“ те 2011. године када је заједно са Сузаном Ћебић колегиницом на истој позицији, исписала историју трофејног спорта.
Десет година касније у „Штарк арени“, са генерацијом за велика дела у дресу Србије са бројем 17 бори се за...
У наставку ће открити, сама Силвија.
- Пуно ми је срце када видим ове људе у Арени. Лепо је. Врати ми се филм из те 2011. године. Мало можда поједине ствари изгледају другачије, али диван је осећај.
БРОЈКЕ
15 УТАКМИЦА одиграле су Србија и Белгија од 2007. године, скор је 8:7
8. ЈУНА ове године последњи дуел у Лиги нација, 3:2 за Белгију
7 МЕЧЕВА ове две репрезентације завршени су у пет сетова
Отварање у тој истој Штарк арени прошло је одлично, тријумф над Босном и Херцеговином у првом колу, дан предаха па Францускиње, а у трећем колу, плаве вечерас против старог знанца Белгије?
- Не могу да кажем да су досадне, више упорне. Играју тако да не можемо да знамо на чему смо. Могу да играју и играју. Али, ако од старт наметнемо своју игру, мислим да не могу да нам припрете. Поштујемо их као и сваког другог ривала, раније су могле да парирају, у овом тренутку... Понављам, наша мотивација и игра су пресудни.
Зреле су и оне најмлађе из Терзићевог тима, за успехе и за велике домете?
- Свесне смо свега, имамо у овој години Олимпијске игре за собом, уследио је само мали одмор. Али не жалимо се. Довољно смо зреле и искусне и знамо шта нас чека на овом турниру и као треба резоновати. А наш је добро познат, из утакмице у утакмицу, а уз нашу публику, сигурно да имамо још јачи мотив – признаје дама родом из Црне Горе, чувена „барска сирена“.
И до самог злата?
- Није да не мислимо на злато, свесне смо квалитета и какав реноме има женска одбојкашка репрезентација Србије. Брани се злато, није мала ствар. Већ толико пута испричана прича о притиску,, али то је нешто са чиме се дуго носимо. Полако. Борићемо се, али не и причати о медаљи наглас – истакла је Силвија Поповић уз, наравно, у њеном стилу:
- Идемо па шта буде - и чувени осмех за крај.
СТИЖУ ПОРОДИЦЕ РАДОВИЋ И ПОПОВИЋ
Породица, ко је у дворани, хоћи ли доћи из Црне Горе?
- Као ствари стоје, вероватно ће да прескоче групну фазу, очекујем их од четвртфинала. Супруг Мићо, сигурно, син Страхиња полази у школу, видећемо у складу са обавезама. Али биће, биће подршке свакако – смеје се расположено Силвија Поповић (бивша Радовић).
ПОЗНАЈЕМО СЕ У ДУШУ
После бронзе освојене на Играма у Јапану, сада следе нове борбе, а њена препознатљива мимика је ту. Осим што је као чигра на терену, она је од свих сјајних репрезентативки, „прва виолина“ која је ту да приђе, насмеје, каже „све је ок, идемо даље“:
- Дуго смо заједно, можда знам како коме да приђем, насмејем мало кад је тешко. Испада тако да све креће некако од мене, Мада све девојке имају то у себи. Жаргонски, бацим неку фору, и све буде како треба. Маја, Бранкица, која сада није ту, ове старије, ма у душу се знамо.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
