Одбојкашице Србије освојиле су сребрну медаљу на Европском првенству, такмичењу које је било последње за неке од играчица које су годинама узданице, попут Милене Рашић и Јелене Благојевић.
Истовремено, на шампионату су се представиле и нове, младе девојке које претендују да у будућности носе највећи део бремена у репрезентацији. Једна од њих је Катарина Лазовић, перспективни примач сервиса.
Финале је завршено пре некoлико дана, полако се слежу и утисци:
- Још увек нисмо свесни колико је ово велики успех, иако је наравно остао жал што нисмо освојиле златну медаљу. Добро смо и енергично почеле утакмицу, до краја другог сета смо се држали. Одједном је све стало, мислим да је пресудан био наш сервис и њихов пријем. Одиграле су невероватно, одбрана им је одлично функционисала.
Лазовићева и даље „не верује” да је била протагониста шампионата Старог континента пред домаћом публиком:
- Да ми је неко кад сам почела да тренирам одбојку рекао да ћу играти финале Европског првенства пред нашим навијачима, не бих му веровала. Тај осећај не може да се опише. Још увек сам под утиском и сваког дана причам о томе. Жао ми је што се такмичење завршило, недостајаће ми утакмице и „додир” са публиком.
Добре игре довеле су је у стартну поставу и то баш у финалу против Италијанки:
- Није мала ствар почети финале Европског првенства. Хвала селектору који ми је указао поверење. То, међутим, није оставило најјачи утисак на мене, већ заједништво које имамо у репрезентацији. Заједно смо већ четири месеца, имамо невероватан однос са људима и навијачима. Осетила сам посебну енергију што је потпуна новина за мене.
Присетила се Лазовићева и полуфиналног меча са Турском у ком је сјајним потезом донела вођство 2:1 у сетовима:
- Знале смо да Туркиње имају велики мотив да нас победе. Хтеле су да се докажу, а желеле су и да нам се реванширају за пораз 2019. Знамо колико вредимо и добро смо одреаговале на притисак. Била сам свесна колико је поен за 2:1 у сетовима важан, пресрећна сам што сам га донела репрезентацији. Мислим да је тај сет пресудио, после тога су Туркиње изгубиле снагу.
Италија је, ипак, била прејака:
- Противник је одиграо веома добро. Тешко је пронаћи начин да се извучеш кад ривали одиграју на тако високом нивоу, пре свега на менталном плану. Једноставно се утакмица тако одвијала, оне су временом биле све самоувереније и сигурније.
182 цм је висока
2 медаље има са репрезентацијом
33 меча за национални тим је одиграла (7 мечева одиграла је на ЕП у Београду)
27 поена укупно је постигла (11 против Турске у полуфиналу)
Било је ово напорно лето за изабранице Зорана Терзића:
- Кренули смо са припремама 4. маја. Играле смо три такмичења, иако нису све девојке играле све утакмице. Стално смо биле заједно, навикле једна на другу. Научиле смо шта нам одговара и мислим да је то битно за цео тим.
Искуство старијих саиграчица користило је девојци која ће 12. септембра напунити 22 године:
- Не могу да издвојим никога, јер су ми сви били од помоћи. Сви су на неки начин допринели. Кад си по цео дан са најбољим светским играчицама, сигурно је да ћеш нешто научити, нарочито како да се понашаш ван терена. Један од разлога за добре резултате је и то да су све девојке пре свега добри људи - истакла је Катарина.
Сарадња са Терзићем много је допринела напретку младе одбојкашице:
- Сви знамо какав је тренер Зоран Терзић, његове речи и савети су ме још више мотивисали. Селектор ми је највише скретао пажњу на блок. Увек прихватам критике и похвале. Ово лето ми је много значило, одиграла сам много утакмица. У сваком сегменту сам доста напредовала, али бих истакла да још боље приступам игри и утакмицама.
Следи смена генерација, Катарина не крије да су амбиције високе:
- Од наше репрезентације се увек очекује највише. Мислим да имамо добре, младе играчице које могу да одмене старије. Биће то веома тежак задатак, јер је ова генерација постигла огромне успехе. Ако будемо дале све од себе мислим да ћемо бити на нивоу задатка.
После две године у пољском Лођу одлучила је да каријеру настави у Монци:
- Веома сам узбуђена што ћу играти у Серији А. Италијанска лига позната је по најлепшој одбојци. Једва чекам нове изазове и прилике да се докажем. Мотивисана сам да покажем колико могу и видим да ли сам способна да играм у најјачој лиги света. Саиграчице су позитивно реаговале на мој одлазак у Монцу. Мислим да ћу се снаћи, јер је то технички поткована лига. Игра се добра одбрана и пријем, то ми одговара. Дворане су пуне, људи воле одбојку.
Кратко је прокоментарисала и игру одбојкаша који бране титулу европског првака у Пољској:
- Пратим колеге и желим им сву срећу. Сви верујемо у њих и надамо се да ће нас обрадовати. Пружамо им сву подршку баш као што су они нама – закључила је Лазовићева.
УЗОРИ МАЈА, МИЛЕНА
Катарина је била капитен у Лиги нација:
- То је заиста посебан осећај. Ту су биле Маја Огњеновић и Милена Рашић, а ја сам била капитен млађој генерацији. Велика је част носити ону цртицу испод броја. Веома сам поносна због тога. Много смо научиле од старијих играчица и сматрам да ћу још доста тога извући. Видела сам како прави и велики играчи реагују на различите ситуације, небитно да ли је тешко или све иде како треба.
ПАКАО У ТУРСКОЈ
Присетила се Београђанка сјајне атмосфере и финала од пре две године са Турском:
- Злато у Турској један је од најлепших тренутака моје каријере. Тада сам била без искуства, била сам на првом великом такмичењу са репрезентацијом. У Пољској сам накупила искуства, формирала се као личност. Не желим да упоређујем та два првенства, осим што смо у обе ситуације играле пред пуном ареном. Никад нећу заборавити звук који су нам Турци приредили.
УВЕК ЖЕЉНА ДОКАЗИВАЊА
Репрезентација је мозаик у ком се свакоме тачно зна место:
- Сви имамо своју улогу у екипи. Ја, уносим нову енергију, на терену и ван њега. Увек сам жељна доказивања и борбе, имам много мотива, тако себе видим у репрезентацији. Позитива је један од мојих квалитета. Увек знам да ће тежак период проћи, свесна сам да то није ништа страшно. Окренута сам будућности, не размишљам превише о грешкама.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.