СТРУЧНИ УГАО: Заразни оптимизам селектора

Пише: Светозар Чича

Мало ко је веровао, осим селектора, Драгана Стојковића, да ћемо, заиста тријумфовати у Лисабону. Тај заразни оптимизам је ширио од првог дана, свог постављења.

Најпре га је "убризгао" играчима, а после и целој нацији, која му није веровала све до 90. минута и завршетка утакмице.

Као да нас је све, намерно, држао у неизвесности до последњег судијског звиждука. Тако је и састављао екипу кроз све квалификационе утакмице. Он је једино знао тим, до самог почетка утакмице. Све нас је држао у такмичарској тензији, а то је новина, знајући за неке давне и ближе догађаје, ко треба да игра и почне утакмицу.

За себе је рекао да није свезналица, али је детектовао на време све наше досадашње проблеме, на пољу самопоуздања. Селектор је ту да вуче очекиване потезе, попут већине нас, али и оне које види само он. То је дефиниција нашег успеха.

Пикси је, код играча, за најкраће могуће време изазвао емоције и енергију, који су у својим главама само видели Катар, а он је њима и себи трасирао пут, којим српски фудбал, ређе иде. Важни дани Катара су пред нама.