ЕКСКЛУЗИВНО - Бјековић: Српска бајка трајаће десет година

Лисабонска бајка још траје! Свака фудбалска прича у Србији ових дана почиње, али се не завршава последњим звиждуком италијанског арбитра Данијела Орсета. То тврди и Ненад Бјековић, заменик председника Фудбалског савеза, један од малобројних људи који се до данас није оглашавао после историјског тријумфа над Португалијом. А, управо данас је 180. дан од преузимања руководеће функције у српској кући фудбала...

Прегршт позитивних фудбалских ствари и кадрова поправило је и улепшало слику о најпопуларнијем нашем спорту у којем је нова сезона практично означила и нови почетак, готово од нуле на свим нивоима. Разговор са Ненадом Бјековићем, првим човеком савеза и вероватно будућим председником ФСС после мартовских избора, почели смо управо констатацијом о 180 успешних дана...

Да ли сада можете да кажете да је све прошло онако како је могло само да се пожели?

- Управо тако. Било шта друго да се каже – било би сувишно. Циљ који је био пред нама, остварили смо.

Пласман на Мондијал свакако је број један међу циљевима, али начин на који је остварен – освајањем првог места испред Португалије, има додатну димензију.

- Откад сам у фудбалу знам да је атмосфера један од кључних сегмената за остваривање циљева и резултата. Играчима сам у суботу, дан пре утакмице, честитао на свему што су до тада урадили кроз квалификације и не мислим само на игре и резултате. За мене је њихово однос према дресу репрезентације и грбу, био показатељ да је направљено пуно без обзира на резултат утакмице са Португалијом.

Бјековићева прича из срца, може да обрадује сваког истинског љубитеља фудбала у Србији:

- Рекао сам им да ми је драго да на улици не чујем негативне коментаре људи и да не читам по медијима оптужбе  „да долазе на репрезентативна окупљања да би побегли од клупских обавеза, да се издувају и да у репрезентацији не дају ни 30-40 одсто онога што дају у иностраним клубовима“. Тога више нема и то је за мене већ победа која је врло битан услов за оно што је тек требало и што се на крају крајева и десило на утакмици у Лисабону. Начин на који смо одиграли и добили утакмицу, дао ми је за право да будем пресрећан што су и мене и комплетну јавност убедили да сам био у праву за све што сам им рекао претходног дана. И сад знам сигурно да у Лисабону није стављена тачка на могућности ове репрезентације...

Утакмица може да се добије на разне начине, некад и срећно, можда и незаслужено, али Србија је у свим фудбалским сегментима била супериорна над Португалијом: претрчаним километрима, освојеним лоптама, прецизним додавањима...

- Велика је ствар кад си доминантан пред 60.000 људи против тима који је до јуче био шампион Европе, освајач Лиге нација и то после примљеног гола у трећем минуту... Кад се прочитају имена тих играча који коштају толико колико коштају, а са клупе улази у игру фудбалер од 90 милиона евра... и против таквог противника си доминантан, мораш да будеш задовољан...

Како је легендарни Луис Фиго поднео пораз, био је у вашој близини у свечаној ложи у Лисабону?

- Како? Питао је у тренутку кад је Јовић улазио у игру: „он је играч Реала“? Да... „А резерва“? Да... Закључио је са „свака вам част“... Али, то је само доказ да се добро и исправно ради, да је направљена изузетна атмосфера која је предуслов свих услова да би се стигло до резултата. Зато и кажем да ови момци нису завршили своју причу, напротив... Ова генерација играће између осам и десет година заједно уз неминовне промене. Костур тима ће остати десет година...

Трио у одбрани: Миленковић, Вељковић, Павловић вероватно је најмлађи у конкуренцији свих репрезентација које ће играти на Мондијалу...

- Имају по 23, 24 године, они ће десет наредних година играти.... Средина терена такође... Биће наравно неминовних промена, али два циклуса ће још играти...

Како после овог успеха остати ипак на земљи, пуно пута смо нереално у процењивали могућности, а на мондијалима смо се суочавали са поразима?

- Људи који су тренутно у савезу, у репрезентацији и око ње – не падају у еуфорију. Славило се наравно у Лисабону, али, видели сте и изјаве селектора, тренера... људи су на земљи. Ево и ја се први пут оглашавам... Драго ми је да смо сви свесни где смо и шта нас све очекује. Директор, селектор, чланови стручног штаба... сви су прошли пуно тога у каријерама, остваривали велике резултате, имали наравно и падова... прошли су све што и ја... Добро знамо да у добру не треба да се понесемо...

Успехом у Лисабону заокружена је турбулентна година започета последицама неуспеха у квалификацијама за Европско првенство, настављена сменом и избором новог селектора, оставком председника... Пуно је проблема било...

- Јасно је после свега да је ово изузетан успех. Имали смо јако тешку ситуацију. Тешко ми је и да се враћам мислима на све то, мало ко је веровао да наша репрезентација може на овај начин да заврши квалификације, поготово што смо били у групи са бившим прваком Европе – Португалијом. Наш селектор је од првог дана причао да ћемо да се квалификујемо. Некад је његова прича и мени деловала претерано... И то се догодило.

Да ли је Стојковић на тај начин желео да охрабри све вас, или је заиста веровао  у то?

- Он је стварно веровао у то. Знам, прошао сам кроз сличне приче и као директор и тренер... У почетку си оптимиста, али како се приближава утакмица, полако се спушташ на земљу... Код Стојковића је била иста прича од првог дана до поласка на утакмицу из хотела у Лисабону: „идемо да их добијемо“! Све што сам могао да му кажем било је: нек је са срећом!

Утисак је да је репрезентација кроз до успеха стигла и захваљујући мирном – функционисању савеза без икаквих пропратних проблема...

- Кад свако ради свој посао... Ја нисам оптерећен... Ни крив ни дужан дошао сам на ту позицију на којој сам, био је сплет околности...

Почетак сплета околности наметнуо је низ позитивних ствари у српском фудбалу. Увођење ВАР технологије један је од сегмената мира око савеза, јер, мало ко данас може да има примедбе на суђење као некада и да се хвата за „слободно судијско уверење“...

- Увођење ВАР технологије изузетно је утицало на стварање позитивне атмосфере око савеза. Промене у судијској организацији, старт првенства без много примедби и жалби.

Судијске грешке се дешавају, на две утакмице са Португалијом били смо сведоци озбиљних грешака: Роналду није признат гол у Београду, а у Лисабону је постигнут после фаула над Гудељом, а ВАР није ни реаговао...

- Увек ми је сметало тражење кривице на другој страни. Никад код нас нико није рекао: „ја сам, или ми смо криви, није судија“, или „није противник“... Извештаји са утакмица почињали су судијским грешкама... Грешака је увек било и биће их, има их и са ВАР-ом, гледамо европске утакмице, свугде их има... Моја каријера играчка, тренерска, директорска, функционерска... траје 56 година и увек сам се трудио да будем објективан, да прво погледам себе, анализирам и ако имам аргументе – кажем их. Али, кажем их на леп, нормалан начин... Не да би се правиле афере, турбуленције, да би се правила лоша слика о нашем фудбалу и фудбалерима, о фудбалском савезу...  Док сам био функционер у Партизану, знају људи, живи су, за мене је Фудбалски савез увек био узвишена институција...

Какав је данас однос између Звезде и Партизана са савезом?

- У реду је...

Превазиђено је чувено заједничко писмо вечитих ривала са захтевима ФСС?

- Превазиђено је и добро је да је тако јер је и за клубове важно да имају коректну сарадњу са савезом, али и између себе. Не морамо да се волимо, али, треба да се поштујемо...

На жалост, дошли смо до тога да је једна од главних информација после утакмице у Лисабону гласила да је директор Звезде честитао успех  репрезентацији а посебно селектору, што је ваљда свуда у свету нормално и логично...

- То је све нормално и било би ружно да није тако...

Да ли су вас звали из Звезде и Партизана да честитају пласман репрезентације на Мондијал?

- Јесу! Звали су ме и из Звезде и из Партизана!

Комплетан интервју са можете да прочитате у броју Спортског журнала за 19. новембар. Уколико желите да се претплатите на електронско издање Журнала кликните ОВДЕ.