Здјелар: Митре, скидам капу!

Статус златног Орлића са Светског првенства за играче до 20 година на Новом Зеланду прожет стандардним играњем уз Предрага Рајковића, Милоша Вељковића, Андрију Живковића, Сергеја Милинковића-Савића... и вишегодишњи тренд запажених партија у Партизану зачињен епитетом „једног од” капитена суперлигашког лидера, дарују Саши Здјелару атрибут достојног саговорника на тему „планетарни подвиг репрезентације Србије и пласман на Мондијал у Катару”, продукт грандиозне победе над Португалијом у Лисабону.

- Све честитке, невероватан успех! Пресрећан сам због свих тих момака, дугогодишњих саиграча и познаника одмалена, наравно – и целе нације: то што су урадили стварно је феноменално – начин, игра, однос... Не памтим ниједну утакмицу репрезентације да је овако бриљантно одиграла, поготово против ривала са епитетом европског шампиона и то... од првог до 90. минута – с топлином у грудима вели Саша Здјелар, не тако давно са три уписана меча за сениорски државни тим.

Претпостављамо да је благи оптимизам, сходно упућености у квалитет Стојковићеве чете, био присутан, међутим, јесте ли очекивали да се само Србија пита у Лисабону?

- Репрезентација је играла добро у последње време и то сви знамо. Очекивао сам да будемо офанзивни, као у првој утакмици против Португалије код куће, нарочито у другом полувремену. Дакле, са двојицом нападача и Сергејом и Тадићем, сви су ту и сви су оријентисани нападачки. Видевши то, преплавило ме је одушевљење, волим кад дејствујемо офанзивно. Да се разумемо, иако играмо са тројицом позади, то не говори да се бранимо, као што смо, уосталом, показали. Момци су били феноменални, Предрагу Рајковићу прво сам честитао, кум ми је, крстио сам га. Драго ми је због нације, ово је нешто велико, пре свега, за наш фудбал.

Спектакуларно: кад примиш гол у другом минуту против тако великог противника, плус на његовом стадиону и вратиш се без проблема?

- Није лако кад тако рано уђеш у минус, међутим, са ове тачке гледишта као да нам је то пријало. По примљеном голу кренули смо на све или ништа, убацили смо их, буквално, у њихов шеснаестерац и мрежу. Не сећам се да су поред тог Санчезовог поготка имали још неку шансу, можда једну у другом полувремену... Полушансу! Тај гол нас је покренуо, почели смо да играмо баш, баш јако.

С обзиром на то да сте задњи везни, са ситуацијама кроз каријеру у каквој се нашао и Немања Гудељ: да ли је капиталу Португалије претходио прекршај?

- Тешко је да сад неког осудимо. Виде они уживо... Незгодна ситуација: није га уочио, дошао му је са супротне стране, реално – неочекивано да вас крило нападне и појави се толико унутра. Шта је ту је, прошли смо, не бих то коментарисао.

У гро-плану, као носиоци, сад су ваши класићи са Новог Зеланда, надате ли се да ћете у догледно време да им се прикључите, по многима – у репрезентацији вам је место?

- По мени, Сергеј Милинковић-Савић је играч генерације, тек сад даје репрезентацији оно што је - он. Уз, наравно, кума Рајковића, Андрију Живковића... Има ту још момака: Максимовић, Вељковић, ту је сад и Вања Милинковић-Савић... Што се тиче мене, увек дајем максимум, ако треба – ту сам.

Александар Митровић није из те ваше, светски златне генерације, годину је старији, али...?

- Да причамо сад нешто: момак има 27 година и 44 гола, је ли тако?! Не можемо да играмо без таквог Митра! Кад је играо и добро и лоше у Фуламу, за репрезентацију је давао све. Добро знамо колико нам је донео: утакмица у Лисабону је само потврда. Скидам капу, свака част!

Међу одушевљеном „рајом”, коначно поносном на фудбалере, појавио се термин - пиксизам. Шта је то селектор унео што вам се највише свиђа?

- Највише ми се свиђа што је унео „безобразлук”, прорадио је онај наш инат. Сви се поштују међусобно... Волим тај безобразлук: почели смо да играмо отпозади, сарађујемо, будемо тим. То је оно што је, заправо, донело успех. Бар по мом виђењу са ТВ-а.

Пикси каже да је ово само епизода и да право тек следи на Светском првенству. Колико могу Орлови у Катару?

- Сви добро знамо: у Србији су очекивања увек највећа, међутим, има времена – пуна година да се екипа припреми, сазнамо с ким смо у групи, много ће да зависи и од тога. Будемо ли задржали овакав став и начин игре, функционишемо ли као против Португалије – пролазак групе не би требало доводити у питање.

За крај, фудбалски свет, наравно, са изузетком Србије, потресла је сцена -  Кристијано Роналдо у сузама?

- Па, шта да радимо?! Роналдо је један од највећих свих времена, али то вам је фудбал. Реално, у овој утакмици није показао ништа! Скаутирали смо га феноменално, удаљили од гола, био је тотално неприметан – пуно је срце Саши Здјелару.