КОРНЕР - Мајсторство без одјека

Пише: Златибор Репић

Минуло коло суперлигашког каравана обележио је гол Николе Аксентијевића. Десни бек нишког Радничког у традиционалном регионалном дербију против Напретка у Крушевцу затресао је мрежу скоро са аут линије. Погодак какав се ретко виђа и у јачим лигама од наше.

Управо је квалитет такмичења, односно неатрактивност и давни губитак поверења у нашу елиту, узрок што се о Аксентијевићевом потезу исувише мало прича. Да су на такав начин мрежу затресли Кристијано Роналдо, Лионел Меси, Роберт Левандовски, Ромелу Лукаку, Карим Бензема или неко други од данашњих највећих звезда, данима би, можда и недељама, скупљали ловорике.

Не каже се узалуд да је добар маркетинг пола успеха. Наше елитно надметање више деценија није међу водећима у Европи, као што је био случај са Првом лигом СФРЈ кад су и голови са наших простора лако, путем евровизијске размене, стизали у развијеније државе. Са становишта раста популарности није добро што се о Аксентијевићевом голу није много причало. Био је то потез којим можемо да се поносимо, доказ да се нешто лепо може видети и у Супер лиги Србије, не само на теренима енглеског, немачког, италијанског, француског шампионата.

Подвиг наше репрезентације у Лисабону, односно пласман на Светско првенство, тешко да ће да промени ситуацију у српском фудбалу, бар кад је у питању домаће такмичење. Селектор Драган Стојковић ретко се појављује на утакмицама елите, није био ни на вечитом дербију у септембру, у суботу је гледао меч Радник – Колубара јер су му Сурдуличани на стадиону откривали мурал.

Пикси тврди и да на нашим теренима нема играча за Орлове. Још кад се свему додају лоши услови, понајвише блатњави терени и мало гледалаца на трибинама онда није ни чудо да европски потез, какав је био гол играча Нишлија, остане непримећен. Потребно је још много тога позитивног урадити да би лепша слика из српске елите отишла у свет.