Станковић тренер и играч за велика дела!

Црвена звезда је у осмини финала европског такмичења први пут од 1996. године. И тада важну улогу имао је Дејан Станковић. Против Барселоне у Купу победника купова био је играч, а сада је тренер најтрофејнијег српског клуба и могуће је да се у марту поново сретне са Каталонцима.

Станковић је био сјајан фудбалер и колико је богату каријеру направио говори податак да је чак 11 пута играо барем у осмини финала европских такмичења, често одлазио и даље – све до трофеја у Лиги шампиона 2009. и Купу победника купова 1999. Сада је направио први тренерски корак у том смеру и нема ниједан разлог да му играчки домети не буду лествица ка којој ће да тежи у наставку овог посла.

Наравно, не очекује се да Станковић са Црвеном звездом направи серију долазака у завршницу европских такмичења. Полазна основа је одличнa, првим кораком се креће и на најдужи пут. Све што је дошло ремијем у Браги и чека га мора његове амбиције да усмери даље од борбе за опстанак са Сампдоријом. Увек је и играо за клубове који су циљали на трофеје. То је путоказ, а лествица је подигнута високо.

Актуелни пласман у осмину финала Лиге Европе с разлогом се котира као већи добачај на међународној сцени него у сезони 1996/97, јер није само у питању степен такмичења по вредностима УЕФА него и број утакмица. Тада је Црвена звезда међу најбољих 16 у Купу победника купова Европе стигла после четири меча, елиминисала је Хартс (0:0, 1:1) и Кајзерслаутерн (0:1, 4:0).

Станковићеви голови против Кајзерслаутерна спадају међу највредније и оне који се највише памте из периода играња за Црвену звезду. Ушао је на полувремену уместо Дарка Љубојевића, погодио мрежу у 55. минуту и обезбедио продужетак. И у том периоду је дао гол и повећао на 2:0, а онда су Зоран Његуш и Миодраг Пантелић попели на 4:0.

У осмини финала Станковић је одиграо свих 90 минута против Барселоне чији су дрес тада носили Баија, Блан, Гвардиола, Луис Енрике, Стоичков, Фиго, Роналдо, Ђовани… Било је 3:1 за Каталонце, а реванш је прошао без младог Звездиног аса.

У лето 1998. године Станковић је прешао из Црвене звезде у Лацио и отворио блиставу инострану каријеру. Скоро сваке сезоне играо је у завршници европских купова, поготово од кад се из Рима преселио у Интер. Као играч је укупно забележио 11 учешћа у осмини финала УЕФА такмичења, а у сезони 2009/2010. постао шампион Европе.

Суштински, Станковић је у играчкој каријери имао 13 осмина финала, јер је систем такмичења у Лиги шампиона у периоду кад је носио дрес Лација био такав да се после прве групне фазе играла друга, а одатле се ишло у четвртфинале.

Станковић је у првој сезони у Лацију освојио Куп победника купова, тријумфом над Мајорком у завршном мечу. У осмини финала елиминисан је Партизан, а до сезону раније члан Црвене звезде био је стрелац у Хумској у победи од 3:2.

У такмичарским 1999/2000. и 2000/01. Станковић је са Лациом играо у две групе Лиге шампиона, а у сезони 2002/03. стигао је до полуфинала УЕФА купа где је заустављен од Порта. У осмини је успешно прескочио Вислу из Кракова.

Одличан потез направио је Станковић кад је 2004. године прешао из Лација у Интер, где је остварио највеће успехе у каријери. Први европски домет у новом клубу било је четвртфинале Лиге шампиона. После победе над Портом у осмини (асистент за реми у Португалији), у наредној фази бољи је био градски ривал Милан.

У свим сезонама у Интеру Станковић је играо макар у осмини финала Лиге шампиона, сви европски мечеви у клубу са стадиона „Ђузепе Меаца“ били су му у елитном такмичењу.

Кад су у питању осмине финала са Интером, апострофиране у овој причи јер је сада дошао до тог нивоа са Црвеној звездом као тренер, изузетан учинак имао је у пролеће 2006. године кад је Ајаксу дао голове и у Амстердаму и Милану.

Од 2007. до 2009. године Станковић је са Интером заустављан у осмини финала (Валенсија, Ливерпул, па Манчестер јунајтед), а онда је дошла блистава сезоне 2009/10. Код Жозеа Муриња имао је важну улогу, а шампионски пут водио је у нокаут фази до трофеја преко Челзија, московског ЦСКА, Барселоне и Бајерна.

Као играч Станковић се није задовољавао осминама финала УЕФА такмичења, па нема сумње да неће ни актуелним добачајем на клупи Црвене звезде. Има прилику марту да се на још лепши начин упише у историју вољеног клуба, а како би екипа била конкурентна на том нивоу мораће да се појача на неколико позиција.