Вања Удовичић гост Журнала: Национални стадион понос Србије

Мада је 2021. била рекордна по броју олимпијских медаља, решили смо да причу овог пута кренемо са фудбалом. На Митровићев гол о ком ће се причати као некад о Радановићевом надовезала се информација да ће ускоро почети градња Националног стадиона што је основа будућих успеха

- Национални стадион ће бити више од спортског пројекта, биће један од симбола Београда. Стратешки је одлучено да се гради у делу града у ком ће изградња стадиона повући градњу других садржаја. Самим тим ће се слика тог дела, Београд у потпуности променити и подићи на виши ниво. Свуда у свету показало се да је то пракса, а и код нас имамо пример Београдске арене која је у потпуности развила тај део Новог Београда.

Процес планирања и реализације пројекта Национални стадион је при крају.

- Огроман пројекат као овај захтева доста припремних радова, почев од проширења саобраћајница, увођења гасне и електричне инфраструктуре која омогућава градњу тако великог објекта. Очекујем да са њима почнемо у наредних месец дана. Стадион је у плану развоја „Србија 20-25”, очекујемо да га завршимо до краја 2025.

Јавност је видела пар слика, на молбу да нам открије нешто више детаља, министар је рекао:

- Још увек је у фази пројектовања, то су нацртни обриси Националног стадиона. Са сигурношћу могу да кажем да ће бити најлепши у овом делу Европе и да ћемо моћи да конкуришемо за највеће утакмице. Објекат који градите у данашње време мора да буде потпуно иновативан, модеран и да задовољава стандарде. Можда да буде и преко очекивања овог поднебља. Идеја је да има сегмент тешких конструкција и зелених површина да би се уклопио у тај део Београда, али и ширу слику онога што се предвиђа у будућности. Стадион ће бити мултифункционалан, не само за фудбал, већ и за остале садржаје који ће се на њему организовати. Биће за дику и понос свих нас.

Оборен рекорд у финансијској подршци спорту

Удовичић је истакао и никад већа финансијска издвајања државе за спорт.

- Кад већ причамо о рекордима, у 2021. је оборен онај у финансирању и давањима целокупном систему спорта. Никад више стипендија, награда, изграђених или започетих објеката, директне финансијске подршке савезима и клубовима због отежаних услова функционисања као последице короне. Не само да у свим сегментима не заостајемо за регионом, већ да у томе можемо да се такмичимо са европским и светским силама.

То није једини грађевински подухват који ће значајно побољшати спортску инфраструктуру Србије.

- Уз Национални стадион, кренуло се са реконструкцијом осам стадиона широм Србије. Три су већ увелико у процесу, неки градови ће добити нове стадионе и сви ће бити по највишим УЕФА стандардима који ће омогућити да играмо међународне мечеве и организацију фудбалских првенстава. А, то нам је пре пар година било незамисливо. Крећемо и са изградњом два тренажна центра - одбојкашког и стрељачког на Царевој ћуприји. Завршава се и документација за кошаркашки тренинг центар, а почели смо и са сређивањем правно-имовинских односа и почетну, идејну фазу за више базена у Београду и Србији.

Са почетком градње стадиона поклопиће се усељавање џудиста, рвача, теквондоиста и каратиста у свој дом.

- Завршетак националног тренинг центар за борилачке спортове биће круна. Причамо о згради која ће имати 16 хиљада квадрата где ће та четири спорта имати највећи бенефит, али ће и стрељаштво моћи да спроводи тренажни процес у затвореном са малокалибарским и ваздушним оружјем. Сваком спорту ће бити задовољена жеља и амбиција у потпуности, имаће све што су тражили. Биће независни, свако ће имати своју теретану, сауну, медицински и рехабилитациони део. Плус на све то је велика теретана од 600-700 квадрата која ће бити за цео комплекс Завода за спорт и медицину спорта горе у Кошутњаку. Тако заокружујемо сегмент који је недостајао, а који нам данас гарантује и омогућава да очекујемо велике резултате у тим спортовима.

Указујући да је атлетска дворана већ изнедрила нове шампионе у одређеним дисциплинама и да наши спортисти више неће морати да путују у иностранство да тренирају, Удовичић наглашава:

- Не само да можемо да очекујемо већу масовност и квалитет, већ ће у сваком центру тренери имати простор за едукацију и усавршавање, за праћење рада. Све модерне захтеве који се постављају смо испунили - од камера, снимања тренинга, директне могућности да се одмах сагледава видео снимак. Београдски тренажни центар биће у једнаком рангу са било којим најсавременијим олимпијским или међународним тренажним центром на свету.

Рекордних 47 медаља из 2019. није премашено само због чињенице да су због пандемије изостала одређена такмичења.

- Година јесте рекордна кад се узму у обзир околности у којима се свет нашао и број одржаних такмичења. У олимпијској 2016. освојено је 37 медаља, ове 42. медаље са мањим бројем такмичења. Европска првенства за параолимпијце нису одржана, а наши парастонотенисери и парастрелци традиционално су доносили велики број медаља. Да јесу рекорд би сигурно био оборен. А приде су отказана и светска првенства у стрељаштву и веслању. Због свих тих параметара кажем да је иза нас година успеха и поноса, која показује да смо добро радили, али и обавезује да будемо још квалитетнији и бољи.

На питање како је бити министар у чијој је надлежности плејада личности која чини савршен мозаик - Новак Ђоковић, Филип Филиповић, Јована Прековић, Милица Мандић, Никола Јокић, Василије Мицић, Душан Тадић, па најбољи тренери света Дејан Савић и Драган Јовић, Удовичић каже:

- Ту су и најбољи европски рвач Датунашвили, па Мајдов који је био први током целе године, стрелци Микец и Аруновићева који су први на свим ранг листама... Зато и кажем да је 2021. година дике, поноса и рекорда. Наши спортисти су направили феноменалне резултате. Без обзира да ли сте министар, новинар или се бавите другом делатношћу спорт код свих нас буди понос, срећу, мотив и охрабрење за нешто другачије. Показало се да су за колективну срећу и мотив врло су важни спортски успеси. Неке компаније су правиле анализу мотивације и успешности запослених кад Новак Ђоковић освоји неки турнир и кад изгуби важан меч. Кад је побеђивао била је далеко већа, што показује колико се људи поистовећују са спортским јунацима, колико они буде срећу у њима.

Удовичић је поносан подједнако на Милицу и Јовану, колико на своје ватерполисте. Као и на Дамира Микеца, Тијану Богдановић, Миленка Себића, Зурабија Датунашвилија, одбојкашице и баскеташе. Али, и на оне којима је медаља за длаку измакла.

- Кад повучемо паралелу да смо у Атини, Пекингу и Лондону освојили укупно девет медаља, колико и на овим Олимпијским играма добијамо параметар да меримо колико је велики успех. На прва три сам учествовао и знам колико је тешко било доћи до сваке од тих медаља, тако је и овде. Знам и колико је било тешко дати праву и никад већу подршку спортистима и систему спорта да бисмо дошли до ових резултата. Са једне стране смо поносни, славимо најуспешнији резултат, али и пет четвртих места нам показује да смо уз мало више спортске среће могли да дођемо и двоцифреног броја.

Министар ниже слике из Токија:

- Ивана Шпановић је имала тај скок у ногама, Аруновићева и Микец су имали резултат за виши пласман током целог припремног периода, екипа сјајних кошаркашица уз мало среће могла је корак више, а Новак Ђоковић планетарни број један и најбољи спортиста Србије, можда и света, свих времена освојио је два четврта места. Веслачи су само два дана по изласку из корона карантина, где две недеље нису тренирали, отишли на стазу и после три трке завршили пети. Да нису имали корону да бисмо имали историјску медаљу у веслању.

Игре су давно архивиране, већ је систему спорта постављен циљ да се надмаши „токијска деветка”.

- Већ данас се увелико припремамо за Париз, сматрамо да имамо енергије, снаге, знања и квалитета с којим можемо до још бољег резултата у Паризу. А од Париза много важнији је Лос Анђелес и целокупна припрема и стварање нових врхунских асова у предстојећих шест година. Неки од садашњих освајача медаља су у мало познијем добу и зато морамо да правимо наследнике.

Србија ће и ове године показати да је шампион у организацији такмичења и гостопримству.

- Изградња инфраструктуре омогућава и боље резултате наших спортиста. Пре седам година резултати су били четири пута слабији и нисте могли да очекујете да ће наши такмичари узимати медаље на шампионатима којима смо били домаћини. А онда се по правилу доводило у питање да ли постоји економска оправданост се организује такмичење на ком наши спортисти не могу да дођу до медаље. Данас на такмичењима која организујемо наша публика може да се радује врхунским резултатима. Последњи пример је Светско првенство на ком се наш бокс после више деценија вратио на међународну сцену. Освојили смо бронзану медаљу, уз то Београд је једини град који је два пута у историји био домаћин.

Зрењанин је у фебруару домаћин квалификацијама за СП жена у ватерполу. У марту следе два квалификациона турнира за СП кошаркашица и Светско дворанско првенство у атлетици за које министар каже да је круна процеса развоја атлетике.

- Слика атлетске Србије данас изгледа потпуно другачије него пре пет година. У свету краљице спортова смо пример као феноменалан организатор, неко ко се показао као стабилан и поуздан, ко помера границе у тој области. Припала нам је част пре пет година да будемо домаћини Светског првенства, сигуран сам да ћемо опет оправдати реноме, уз то Србија ће у преко 100 земаља имати промоцију. После тога јесен ће обележити Светско првенство у рвању, а морам да поменем и завршницу ватерполо Лиге шампиона.

И сва она биће профитабилна, почев од броја ноћења иностраних гостију, па до новца које ће потрошити током боравка.

- То је очигледно поготово у јануару, фебруару и марту. После празничне еуфорије дође до затишја кад је реч о туризму. Спорт је највећи мотор ове гране у свим земљама, здрав и сигуран ослонац развоја. Сва такмичења, без обзира колико је улагање понекад и веће него што очекујете, кад сагледате бенефит који добијате кроз туризам, а још више кроз рекламу коју добијате на телевизијама доносе профит. Кад израчунате колико би вас коштало емитовање реклама у којима пише Србија и промовишете земљу, схватите да би цена би била пута десет већа него кроз спортске догађаје.

За све људе у свом тиму из министарства има само речи хвале.

- Без јаког тима нема великих резултата. У спорту је то врло јасно и транспарентно. Колико год је појединац одличан, чак и вансеријски, ако нема подршку тима и ако се не делује јединствено не може да се дође до успеха. Цео тим је урадио огроман посао, променили смо начин размишљања у систему спорта, системски унапредили аспекте не само у врхунском, него и рекреативном спорту. Заједно са спортистима и људима у систему спорта дошли до смо врхунских циљева. Кад причамо о циљевима врло транспарентно и јавно се обавезујемо да остварујемо још боље резултате. Конкретно то значи већи број медаља на међународним такмичењима, организација још већег броја утакмица и међународних такмичења, изградња инфраструктурних објеката о којима се деценијама само причало, појачање финансијске подршке савезима, да имамо и више стипендија и националних признања, као и да се променом Закона о спорту уведу награде за тренере, чак и стипендије за тренере – закључио је причу Удовичић.