И Жељко Обрадовић је то више пута истицао. Поносно. Партизан је вероватно једини клуб са највишег европског нивоа, који у својим редовима има толико много младих играча. Целу петорку рођену у 21. веку.
Каже и да му представља велико задовољство што има прилику да ради са неким од најталентованијих српских играча. И не само српских. Код свих њих је јасан напредак у односу на почетак сезоне. Код свих је јасна некаква промена. Ако ништа – у ставу. Код неких се осећа и пад у форми, у односу на почетак сезоне. Што је потпуно очекивано. Што ће се, уосталом, и дешавати.
Наравно – кад заслуже, сви они добију похвале. И минуте у игри. И лопту у рукама. Подршку. Али, и критике... Као што је рецимо био случај недавно, после утакмице са Борцем.
То – ипак – на страну.
У контексту ове приче, иде неки други податак. Прецизни статистичари Еврокупа извукли су податке о играчима рођеним 2001. и млађим. У Партизану су двојица таквих. Истина, Тристан Вукчевић (рођен 2003) тек је дошао. Још није ни дебитовао. Али, зато се о Грегору Гласу већ прича.
Истина, повод за ову причу била је страшна партија Калифе Диопа у победи Гран Канарије над Валенсијом. Када је за 22 минута убацио 18 поена имао 9 скокова... Што је далеко од његовог просека ове сезоне. Тек је на 6,5 поена за нешто више од 15 минута у игри.
У причи о овим бројкама, свакако треба узети у обзир колико је свима њима заита тешко да играју у клубовима који се боре за што бољи резултат, као такви осећају и озбиљан притисак великих очекивања, а углавном играју против – у просеку – и по пет година старијих играча.
У овом друштву издваја се Хаиме Прадиља, из Валенсије. Он не само да је најпродуктивнији млади шутер у Еврокупу, већ је и лидер такмичења по успешности у шуту за два, са великих 83,3 одсто у пољу ограничења.
И док се Прадиља углавном „врти“ у рекету, у близини обруча, Николаос Рогавопулос из Прометеја, па и Партизаног Грегор Глас пажњу су на себе скренули сјајним шутем за три поена. Црно-бели Словенац је тренутно на 7,5 поена на сваком мечу Еврокупа. Има и 2,1 скок и 2 асистенције. За нешто више од 15 минута на терену.
Наравно, његова минутажа и улога варирају током сезоне, од 28 минута колико је највише играо до сада – у мечу против Локомотиве Кубањ, до свега 65 секунди против Турк телекома.
Неке утакмице је и пропустио. Рецимо – у Бадалону је путовао, али није улазио у игру. Ни он, нити Балша Копривица. Али су обојица неколико дана касније, против Борца, почели у петорци. Заједно са вршњацима – Аленом Смаилагићем и Јамом Мадаром.
Ту иде она прича о начину како се шанса заслужује. И ко је искористи.
У сваком случају, Глас се за сада истиче учинком у конкуренцији играча рођених 2001. године и млађих. Остаје да се види да ли ће и колико – он, као и сваки други млади играч – шансу коју је добио искористити.
ПИОНИР НЕ СМЕ ПАСТИ
Партизан сутра наставља трку за што бољом стартном позицијом пред старт плеј-офа. Извесно је да му је после пораза у Бадалони, прво место измакло, али не би било лоше када би црно-бели некако „зацементирали“ макар другу стартну позицију.
Да би то урадили, права на кикс више немају. Није да би се евентуални пораз од Андоре могао назвати киксом, јер се ради о заиста одличном тиму. Што се видело у првом мечу два тима, када је тим из Кнежевине са обронака источних Пиринеја лако савладао доста бледи Партизан.
Ипак - Ваљак више не сме да губи на свом терену.




Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.