КОРНЕР: Најбољи судија у ВАР соби

Пише: Златибор Репић

Почетак другог дела првенства изазвао је можда и више критика на суђење него скоро комплетна јесен.

Окршај Црвене звезде и Чукаричког на Маракани, посебно нефункционисање ВАР система у првих 28 минута (у том периоду шампион је повео), наговестио је вруће пролеће. 

Србија је у Милораду Мажићу имала представника у европском крему судија, а истим путем пошао је Срђан Јовановић.

Београдски арбитар ушао је у елитну групу арбитара на Старом континенту, у уторак је делио правду у окршају Спортинга и Манчестер ситија у осмини финала Лиге шампиона.

Чињеница да смо добили још једног судију од поверења УЕФА морала би да нас радује. Зачуђујуће је међутим, да Јовановић мало суди на нашим теренима. У првом пролећном колу Срђан је био ВАР арбитар на две утакмице, а слично је било током већег дела јесени.

Зар је заиста битније да најбољи делилац правде гледа спорне детаље на екранима у Старој Пазови, него да буде на теренима? Имамо ли толико добрих судија да нам најцењенији интернационалац није потребан, изузев да помаже колегама из ВАР собе?

Наставак пролећа биће сигурно буран и неизвестан, и у борби за врх и опстанак. Због тога су потребне и најбоље судије. У таквим околностима био би превелики луксуз да се надлежни одричу Срђана Јовановића.

Ако већ УЕФА има толико поверења у Београђанина, нелогично је да је другачије у Србији. Податак да је Јовановић судио само две утакмице вечитих ривала, још један је доказ да има оних који сумњају у Срђана.

Инсинуације да се на овај начин најбољи арбитар чува за европске утакмице не пију воду, јер и друге федерације користе своје најбоље представнике на домаћој сцени.