Мали градски дерби Партизана и Чукаричког гарантује квалитетан фудбал, продукт чињенице да ће „тандем” београдских црно-белих, по свему судећи, трећи пут заредом представљати Србију на међународној сцени, плус „камару” емоција, иницирану податком да игром трећепласираног суперлигаша као шеф струке диригује Саша Илић, легенда Парног ваљка!
Да, „последњи Мохиканац” међу Србима као „европским Бразилцима”, са сијасет рекорда током две и „кусур” деценије на Топчидерском брду: 874 утакмица, 240 голова, 11 титула, шест купова, две Лиге шампиона, 31. вечитим дербијем у борби за бодове...
И, за ову причу најважније – бившег саиграча чак 16 првотимаца Партизана, уз „бонус” – садашњем колеги Александру Станојевићу био је друг за играчких дана и продужена рука у уводу бављења тренерским послом!
Чувени „број 22” с капитенском траком блистао је уз голмане Милана Лукача и Немању Стевановића, дефанзивце Александра Миљковића, Марка Живковића, Бојана Остојића, Немању Милетића и Слободана Урошевића, везисте Сашу Здјелара, Љубомира Фејсу, Лазара Павловића, Марка Јевтовића, Милоша Јојића, Данила Пантића и Милана Смиљанића и нападаче Лазара Марковића и Рикарда Гомеша.
- Познајемо се још из омладинских дана, заједно смо 1988. ишли на турнир у Француску, две селекције... Најлепша ствар: ноћ у Бриселу – победа над Андерлехтом на пенале и улазак у Лигу шампиона. Најупечатљивије: кад је гарантовао за Давидова да ће да постигне гол с беле тачке. Послушао сам га као и много пута до тада, наравно, није затресао мрежу. Тешка ситуација, али добро се завршило... Саша, много си имао среће, одувек! - казивао је у мају 2019, с пажњом пратећи из Кине Илићево качење копачки о клин, Александар Станојевић.
Уз додатну личну ноту:
- За мене си одувек био најбољи играч Партизана - и кад си играо и кад ниси. Учили су нас да не носимо црвено, радимо и живимо са емоцијама, да је Партизан изнад свих нас, али кажем: Партизан, једнако, Саша Илић. Не заустављај се, пуно те волим!
С друге стране, Милана Смиљанића, од рођења са црно-белим крвним зрнцима, током турских припрема 2020. суочили смо с питањем – признајете ли некоме да је већи навијач Парног ваљка?
- Могао бих – Саши, мада, сви ми поникли у Хумској велики смо партизановци. Наравно, свако мисли да је највећи, ето – нек' буде, ипак, Илић!
Најаву сутрашњег „фудбалско-емотивног коктела” на Бановом брду ред је да зачинимо анегдотом некадашњег штопера Чукаричког Бојана Остојића, Илићевог саборца по селидби у Хумску, иначе – познатог шаљивџије:
- Кад је Саша на зимским припремама у Лимасолу отишао да уручи рекет новинару Радуловићу за бледо издање у тениском мечу, подигао сам му јагоду с врха колача и насуо со. Какву је фацу сложио – непроцењиво! Наравно, брзо сам се извинио капитену.
Сви путеви љубитеље фудбала сутра увече воде ка улици Београдског батаљона...
Мимоишао Обрадовића и Брежанчића
Саша Илић у првом тиму Партизана није играо званичне утакмице са Иваном Обрадовићем и Рајком Брежанчићем.
Чувени капитен мимоишао се са црно-белим ђацима – премијерни мандати левих бекова у Хумској преклопили су се са везистиним печалбарским данима.
Занимљив је и „случај” Лазара Павловића: дебитовао је у првенству заменивши Илића у опроштајном мечу с новосадским Пролетером у мају 2019, претходно – Саша је ушао у игру уместо полетарца кад је први пут заиграо на великој сцени у полуфиналу Купа Србије против Радничког у Нишу. Шлагворт: заједно су допринели Партизановом тријумфу у финалу против Црвене звезде на Маракани.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
