Играчи, ако победите слободно поклоните дресове!

Не кажу џаба за економе – „душа” клуба!

Раде Вучићевић и Дарко Милићев – достојни наследници легендарног Бранка Вучићевића Гаврана (интересантно: синовац и зет!), пустили су нас да на трен завиримо у Партизанов економат уочи 167. вечитог дербија, откривши нам, као и сви уникатни мајстори - „на кашичицу”, тајну свог заната.

Наравно, уз спорадичне паузе – капитен Милан Смиљанић „бануо” је у црно-белу „Али-бабину пећину” само да се поздрави, талентовани Лука Суботић да затражи фластер...

Знате ли у којој комбинацији ће Партизан да игра дерби?

- Нема ту неке посебне науке. Све варијанте су у оптицају – шеретски ће Вучићевић.

Ко одлучује о томе?

- Ми! – као из топа надовезао се Милићев.

Јесу ли играчи сујеверни: „Прошли пут смо победили, рецимо, у белом, дајте исте”?

- Неее, али има човек при првом тиму, није играч, који све прати - боју шортсева, дресова – загонетно ће, опет, Раде.

- Води статистику, дошао је пре неки дан изокола: „Шта планирате?” – крије му идентитет Даре.

Прихватили смо „игру детекције” и, судећи по бурном смеху Партизанових економа, били у праву – да, Влада Ћујић!

Носите ли на Маракану заједничку торбу, или сваки фудбалер свој дрес, шортс, штуцне?

- Ми понесемо резерву, сваки играч своју торбу. Ми им, претходно, све спремимо – казује Милићев.

Колико лопти понесете?

- Питање је колико вратимо? Ха, ха, ха – сјајно је расположен Вучићевић.

- Понесемо 15. За сваку утакмицу. Имамо неку игру за загревање.

- Нешто од реквизита?

- Чуњеве, маркере... Обично кондициони тренери понесу неке гуме за истезање, ролере... – прича Вучићевић.

Дарко, поменусте резерву?

- Да, обавезни су резервни дресови, мајице, штуцне, бициклистичке, све што може да зафали.

Више се, као некад, не мењају крампони ако случајно пада киша?

- Мењају се! – исправи нас, громогласно, Милићев.

Укључи се Вучићевић:

- Даре је ту шест година, претходно – док је био Чича (Гавран, прим.а), то је био пакао. Мењали смо крампоне пре и после загревања, непосредно пред излазак на утакмицу, на полувремену... Задњи који је то тражио био је Вулићевић. Стара школа!

- „Убијао” нас је, пет минута пре утакмице: дај ово, дај оно! – смеје се Милићев.

- Претходно, Бата Мирковић! – не заборавља старији, Вучићевић.

Дају ли вам играчи личне ствари на чување?

- Не! Једино... пред излазак на сам терен ако неко заборави прстен – рекоше углас.

Са колико се лопти вратите мање са Маракане?

- Нисам имао неко лоше искуство. Раде је имао „разна”...

- Незгодна је она ограда под углом, како удари лопта – одбије се и упадне у тунел. Памтите први дерби?

- Са Иваном Томићем у Хумској, поведосмо голом Гогуе и... – спаде осмех, присетивши се поништеног гола Немање Михајловића и пораза упркос вођству, Дарку.

- Како долазим „овако” – стоти. Први – са Вермезовићем у првом му мандату – на дуж стаж подсети Вучићевић.

Најдражи?

- Са Марком Николићем: Леонардо, Урош Ђурђевић, нај, најјј – заигра срце Милићеву.

- Е, то нам се поклапа!

Економе „бије” глас да су тешки на даривању опреме, стога, у случају победе опростили бисте играчима ако дресове поклоне навијачима?

- Наравно, увек! – обећа, заједнички, у „Земунелу” свима омиљен тандем Раде – Даре.