Тек што је дебитовао за први тим Војводине у дуелу с Партизаном на „Карађорђу“, Ковиљчанин Драгољуб Савић, дете новосадског клуба, добио је позив аустријског великана Рапида и одважио се да у јулу 2019. крене у авантуру.
Отишао је на пут у непознато, вођен искључиво сновима момчића који на свет гледају широм отворених очију. Прихватио је храбро борбу за властито „место под сунцем“, дубоко верујући у квалитет којим располаже.
Прати Војводину
Иако је већ скоро три године житељ Беча, Драгољуб Савић, кад год то може, прати утакмице Војводине кроз ТВ преносе.
- Војводина је моја друга кућа – нагласио је млади крилни фудбалер. – Редовно се чујем са Зукићем и Топиће, с којима се и виђам сваки пут када дођем у Србију. Уз то, родитељи су ми највећа подршка, како у животу, тако и у изградњи каријере, а били су на трибинама и на утакмици у којој сам постигао дебитантски погодак за Рапид.
Ове сезоне је углавном играо за Б тим. Стрпљење се исплатило. Голом у 81. минуту, само 77 секунди по уласку у игру, донео је Рапиду победу против Волфзбергера.
– Остварио ми се дечачки сан – искрен је био Драгољуб Савић. – Невероватан је осећај био у тренутку када сам затресао мрежу, а пун стадион узвикивао моје име. Сада ми преостаје да испуним и остале жеље, пре свих, да се усталим у првом тиму. Ојачао сам доста на менталном и на физичком плану, пун сам самопоуздања и верујем да ћу то и да докажем у наредним утакмицама.
Савић је био члан генерације Војводине састављене од момака рођених 2001. године. У тој екипи играо је са садашњим узданицама црвено-белих, капитеном Дејаном Зукићем, иначе његовим најбољим другом, као и Мирком Топићем.
– Тренер Радован Кривокапић указао ми је поверење да дебитујем за први тим, ка онда је стигла понуда из Аустрије. Желео сам да пробам нешто ново, јер осећао сам да сам да могу да одговорим таквом изазову. Иако сам био, да тако кажем - пројекат Војводине, решио сам да одем, прихватајући позив из великог Рапида.
Кренуо је од другог тима, али је убрзо уследила прекоманда у најбољу екипу славног клуба.
– Одиграо сам тада и две утакмице за први рим, а онда је клуб решио да ме врати на додатни период каљења у Б екипи. Нисам клонуо, напротив! Добио сам још већи мотив да се докажем, баш као и потребно време да покушам да реализујем замисли које сам имао. Мислим да сам у томе успео и доказао да имам квалитет за најбољи састав.
Игре за први тим биле су наговештај да би Савић могао да остане у бечком клубу.
- На лето ми је истицао уговор, али смо га продужили до 2025. Задовољан сам, савладао сам немачки језик и осећам се заиста веома добро у Рапиду.
Савић је наступао за све млађе српске селекције, изузев за младу репрезентацију.
– И даље се надам том позиву. Волео бих да поново обучем дрес Србије, то је моја земља и био бих пресрећан уколико будем и тај циљ остварио – додао је Драгољуб Савић, момак који као да је створен да сања, али и да фудбалске снове претаче у јаву.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
