Фантастична подршка, велика битка, паклени Џо Регленд... Ништа није било довољно да Хапоел Холон прескочи препреку звану – Тенерифе. Тим Дејана Тодоровића приближио се награди од милион евра. Корак их дели од другог трофеја Лиге шампиона. Марселињо Уертас и Гиорги Шермадини су, ипак, класа.
ТЕНЕРИФЕ - ХАПОЕЛ ХОЛОН 78:71 (20:13, 22:20, 17:18, 19:20)
ХАПОЕЛ: Мекги 5, Пнини 4, Регленд 22 (9-7, 3-2, 5 ас, 5 ил), Смит 4, Зек 4, Далтон 2, Фогелман, Џонсон 13, Кајсер 2, Менко 15 (10-4 тројке, 6 ск), Мисгав, Тал.
ТЕНЕРИФЕ: Фитипалдо 8, Салин 6, Састре 8, Шермадини 14 (6-6, 7 ск), Вилчер 8 (7 ск), Дорнекамп 8, Гуера 9 (9 ск), Уертас 17 (14-8, 9 ас), Родригез, Смит, Сулејмановић, Тодоровић (без учинка за два минута).
У медија гајду направљеном специјално за фајнал-фор, у првој реченици којом се описује Крис Џонсон, пише: „Срце и душа овог тима”.
Деловало је да је Хапоел Холон после 42 секунде полуфинала остао без срца и душе. Џонсонова рука се нашла између двојице противничких играча. Бивши играч Мемфиса, Бостона, Филаделфије, Јуте и Милвокија са озбиљним болом у рамену морао је у свлачионицу.
Ипак, вратио се и покушао да покрене свој тим, али Тенерифе су сувише искусна, чврста и, на крају крајева, квалитетна екипа да би се савила под првим налетом. Уертас, Шермадини, Дорнекамп, Вилчер, Салин... Све су то људи који су играли овакве утакмице. Знали су да лаких шутева неће бити, али су чврстином и борбом за сваки скок долазили до бољих позиција, до поена, до линије пенала.
Тако се играју утакмице за трофеје. Знао је то Џо Регленд, бивши плејмејкер Црвене звезде, који је нападао, али је био усамљен. Није било оног другог најбољег у тиму који води Гај Гудес, селектор Израела. Плус, ако већ нису били разиграни, барем нису морали да праве грешке момци у љубичастим дресовима. А правили су их.
Спектакуларна подршка са трибина Хапоел Холону овога пута није помагала. И сваки пут када би припретили Шпанцима, одговорио би Марселињо Уертас, или Гиорги Шермадини. Класа.
После свих удараца Хапоел се опоравио у трећој четвртини, али никако није успевао да направи ту једну одбрану, или један напад, којим би се спустио испод пет поена заостатка. И опет – Уертас, када највише боли, на истеку деонице – 59:51.
Ипак, Гудес води ратнике. А Џонсон је један од њих. Сећате се, срце и душа тима. Две везане тројке за 57:59. Прекаљени Ћус Видорета није звао тајм-аут. ”Звао” је Шермадинија. Сваки пут – одговор.
Ипак, Холон се шуњао, нападао и онда дошао до првог вођства – 69:68! Није остало много времена, али најмањи прозор је био довољан Дорнекампу да провуче свој тим до нове предности.
После тројке Смита, 112 секунди пре краја, Хапоел је дошао на 71:72. Знате шта следи?
Уертас, са полудистанце, као током целе каријере. Хапоел више није могао да напада.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.