Ваљда се свакоме у животу десило да је на овај или онај начин, лакше или теже, разочарао некога (извините ви који нисте, срећници сте, мада вам и даље не верујемо). Савест тада не гризе, него изједа. А бол је још јача јер, не само што сте разочарали неког другог, већ сте за душу ујели и самог себе.
И онда дође тренутак да огледало замените очима са којима нисте желели, али морали сте да се сусретнете. Веровали или не, колико год у почетку деловало непријатно, уме да буде и лековито.
Посебно када се нађете пред око 7000 пари очију. И схватите да сте ипак и даље обожавани. Да вам заправо или ништа није замерено јер сте се поштено борили – или је заборављено.
Давно је био 20. април када је Партизан код куће изгубио од Бурсе у првој рунди елиминација Еврокупа. Пред око 20 хиљада људи у Арени. Снови су распршени, наступио је кошмар, а чудан распоред сезоне учинио је да црно-бели немају опцију да га игром избију из глава, већ су морали дуго да остану са њим. И да се изборе.
Чак 20 дана касније, из тунела у Пиониру, играчи Жељка Обрадовића изашли су пред навијаче први пут од те кобне вечери. Аплаузи. Овације. Дубок уздах олакшања па исплата дуга.
Будућност је у првој утакмици полуфинала плеј-офа АБА лиге морала да падне. Тај императив, жестина, бацање по паркету, ударци, изливи емоција, понеки офанзивни скок...били су све што се од играча Партизана увек и тражило. Онда кајања нема.
- Нисмо смели да размишљамо о Бурси – из крупних очију Зека Ледеја исијавао је апсолутни фокус и резервисано задовољство чак и после 1-0 у серији. – Сада смо у плеј-офу. Ово је бити ил' не бити ситуација. Морамо да се опходимо према свакој утакмици као да је елиминациона. Да наставимо да размишљамо само унапред. И радимо.
„Рад је створио човека“ у овом случају се мења у „рад је спасио црно-белог човека“. Након утакмице са Бурсом играчи Партизана су добили неколико слободних дана, а онда почели поново да тренирају и спремају се за завршницу сезону у АБА лиги и шампионату Србије. Толико времена без утакмица, у атмосфери која сигурно није могла да буде слављеничка...
- Било је тешко, али тренирали смо јако. Тренер је припремио шта да се ради, тако да је на нама било само да дођемо сваког дана и будемо психолошки спремни. Да будемо фокусирани. Трудили смо се да то „проповедамо“ млађим играчима, да је потребно да се сада сви држимо заједно и будемо спремни да учинимо све како треба – наставио је причу Американац који ће крајем маја напунити 28. година.
На једном од тих тренинга – к'о за инат оном последњем пред утакмицу са Подгоричанима – Жељко Обрадовић није веровао шта види. И није крио шта је видео. Изашао је у медије и сасуо:
„Тренинг је био катастрофа! Надам се да ће њихова рекација на утакмици бити тотално другачија. Вероватно уз подршку навијача...“
Ледеј није морао да чује да је Обрадовић изашао у медије са овом изјавом. Јер, све је он то већ чуо од најтрофејнијег тренера Европе свих времена.
- Наравно да нам је рекао! Он свакако није неко ко ће задржати било шта за себе, неће желети да се угризе за језик, већ ће ти јасно ставити до знања. На нама старијим играчима је да наставимо да причамо млађима шта значи бити у плеј-оф атмосфери и колико је важна свака утакмица. И даље ћемо то чинити, ништа још нисмо постигли. Ово је само један меч.
Док је излазио из тунела, ка паркету дворане „Александар Николић“, одлични крилни центар већ је пронашао свој мир и мотивацију. На питање да ли је осећао додатни притисак због свега што је (20 дана раније) претходило Будућности, Ледеј каже:
- Не! Уствари, не знам како су се други осећали, али ја сам желео само да играм сваку следећу утакмицу као да ми је последња. Да се борим за име које пише преко дреса. За Партизан.
Енергија коју су показали у утакмици са Ђетићима сигурно је леп замајац за све оно што следи за Партизан. Можда бисмо иначе издвојили Зека Ледеја по „напетости“ под којом је играо, али у овој утакмици су скоро сви били једнако пожртвовани. Ипак, то свакако не брине чланове Парног ваљка. Оно што би требало исправити до следеће утакмице, 15. маја, у „Морачи“, је...
- Имали смо много изгубљених лопти, безвезних грешака. То морамо да исправимо. Морамо и да наставимо да играмо одбрану и шта год нам још тренер каже – истиче Ледеј.
БОРИМО СЕ ЗА ЊИХ И ЗА СЕБЕ
Зек Ледеј је био егзекутор најузбудљивијег тренутка прве утакмице серије између Партизана и Будућности.
Кевин Пантер је полетео да би избио лопту до Уроша Трифуновића, овај одмах проследио до Ледеја који је избегао фаул и снажно закуцао за ерупцију одушевљења скоро пуног Пионира.
- Атмосфера је увек сјајна. Ово су најбољи навијачи у Европи. Само је сада важно наставити да се боримо за њих и за сваког од нас у овој свлачионици.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.