Вимблдон као поправни за Новака, Американци још траже вакцину

Једно светско првенство се завршава у недељу, а друго почиње три седмице касније. То само у тенису има. Док су у другим спортовима светска првенства сваке четири године, у тенису их има четири годишње.

Али, ма колико тако густ распоред може да буде исцрпљујућ, често нуди велику утеху. На пример, Новак Ђоковић нема ни времена да много тугује због изгубљене титуле на Ролан Гаросу.

Практично сутрадан по елиминацији од Рафаела Надала могао је да се окрене новом изазову, новој одбрани великог трофеја – вимблдонског.

Наравно, то не значи да је већ ујутро требало да почне са тренинзима. Али са планирањем за наставак лондонске серије, у који улази и одмор – то да.

Прва битна ствар за Ђоковића је да заборави да Вимблдон ове године не нуди поене, ма колико ће он због тога претрпети штету. Губитак 2.000 бодова из 2021. сигурно ће му донети нови пад на АТП листи – колики, зависиће од резултата његових конкурената на турнирима између два грен слема са различитих страна Ла Манша. Ако се АТП не предомисли, тај пад се не може избећи па нема ни разлога се губи енергија на њега.

С озбиром да му новац одавно није у првом плану, Ђоковић треба да се концентрише само на трофеј, на освајање 21. грен слема и смањивање заостатка за Рафаелом Надалом (ако Шпанац у Паризу освоји 22) или изједачавање са њим (ако неко други покупи Куп мускетара).

Ђоковић на Вимблдону није поражен још од трећег кола 2016. против Сема Кверија (САД). Наредне године се предао Томашу Бердиху, у 2018, 2019. и 2021. је освојио титуле, а 2020. турнир није игран због короне.

Када се томе дода да је пехаре освојио и 2014. и 2015, то практично значи да је само један тенисер био бољи од њега у последњих осам година, поменути Квери. Тачно је да је Ноле елиминисан и од Бердиха, али није био поражен.

Додајте томе да се нико од младих лавова не истиче нарочито на трави, да на Вимблдону осим велике четворке нико није освојио шампионски пехар још од 2002. и сада увелико пензионисаног Лејтона Хјуита, и онда је јасно да је Ђоковић поново највећи фаворит.

Поготово јер Федерер сигурно неће играти, јер је Мари далеко од врха и некадашње форме, а Надал тек треба да одлучи да ли је боље да ризикује нову повреду тамо где су му шансе за титулу најмање или да се чува за Њујорк.

Зато Ђоковићев приступ лондонском грен слему треба да буде као да је све нормално. Нема поена па шта. Ионако тада неће први на свету, чак и када би било поена (или их буде ако се АПТ предомисли), не би могао да се врати на број 1 јер не може да освоји нове. А да ли је трећи или четврти, са ове дистанце је свеједно.

Само фокус на титулу и потпуно потискивање у други план свега другог везаног за овогодишњи Вимблдон – то је прави начин за освајање седмог трофеја.

Ноле и његов штаб треба и да одлуче шта да играју од припремних турнира на трави. На располагању су три недеље са укупно 1.000 поена, тако да је то и начин да се повећа бодовни салдо – ако се то оцени као један од приоритета.

Рано испадање са Ролан Гароса, донело је Ђоковићу седам непланираних дана одмора тако да ће имати четири недеље до лондонског старта. За њега који је ионако премало играо ове године, то је сјајна прилика да се врати раније на терен.

Као вероватно место генералне пробе назире се Квинс у Лондону, серија 500 на којој је већ играо. Последњи пут је то било 2018, када је изгубио финале од Марина Чилића, али је потом освојио Вимблдон.

Сличан сценарио би могао да понови и овог лета, с тим што је сада ситуација мало другачија. Ђоковић не зна да ли ће моћи да игра у Америци у августу и септембру, тако да може да се догоди да после Вимблдона опет упадне у дугу паузу. Зато ће можда постојати дилема да ли да одигра бар два турнира на трави (Квинс плус још један) или да после Вимблдона игра на шљаци у Европи. Серија 500 у Хамбургу је највеће такмичење у том периоду.