Суперстарови на терену Арене, легенде у публици (ФОТО)

Неко је нешто размишљао – истина је да смо ми размишљали и пренели ту тему на друге, старије новинаре – када је последњи пут у Београду домаћа репрезентација играла овако велику утакмицу. Када су најбољи играчи света у последње четири године, двојица МВП НБА лиге, играла један против другог, где је један у дресу са двоглавим орлом. И, што је важно за целокупну слику, да је та утакмица такмичарска.

Први који се залетео са Дрим тимом и Дијамантском лоптом, сам се угризао за језик због овог другог предуслова. Квалификације за Олимпијске игре? Наравно, али тад Јокић није био МВП, а противници нису били налик Грчкој.

Укратко, у скоријој историји... Па, рецимо да је ова утакмица, у квалификацијама за Светско првенство 2023. године, била нешто најузбудљиве што се одржавало у Арени годинама. У оној дворани која је прављена баш због оваквих сензационалних обрачуна.

Зато је, тачно сат и по пре почетка меча, слободан паркинг постојао тек на километар у пречнику од Штарк арене. А из кола је, тамо, излазио Јанис Адетокунбо. Српски навијач са његовим дресом Милвоки Бакса. Таква је суперзвезда овај Грк пореклом из Нигерије.

Они који су били у дресу Николе Јокића – било да је Денверов, било репрезентације - већ увелико су били испред Арене. Ипак су они ”домаћи”. Спектакл у најави.

Једини који се нису смејали пре почетка утакмице били су људи задужени за организацију. Није то лако, морало је све да се организује. И све је било организовано на прави начин.

Сат времена пре почетка утакмице, већ су поред терена седели гиганти какве – нисмо субјективни – само Србија може да окупи.

А и то нека буде подсетник, или показатељ, да се у четвртак увече у Београду играла највећа утакмица.

Испред таквих величина је немогуће и непријатно је, стављати редне бројеве. Можда по јачини аплауза? Ако би тако, онда је ту био Новак Ђоковић. А опет, Жељко Обрадовић је бучно дивљење. Дејан Бодирога? Па људима је недостајала његова појава. Предраг Даниловић је дошао са функцијом. Као и Божидар Маљковић. Као и Вања Удовичић.

Нена Ивковић, супруга великог Душана, била је недалеко од њих. Жарко Зечевић такође. Милорад Додик је седео до Ратка Радовановића. Са њим је дуго причао Драги Ивковић, док је нешто касније стигао и Драгиша Вучинић.

Зоран Савић је седео уз Остоју Мијаиловића, около су били Бобан Марјановић и Стефан Јовић, Миленко Тепић, Миле Илић, Петар Поповић, Драган Луковски, Марко Кешељ, Марко Ивановић, Драган Луковски, Милош Шакота, златни репрезентативци у баскету три на три... Некога смо заборавили, ложе су биле пуне. А и зашто ложе? Трибине су биле пуне важних људи. Оних који преносе страст према овој игри.

За све фанове Богдана Богдановића, не брините, њега нисмо заборавили. Само што је био ускраћен за овације јер је дошао у тренутку када је представљана репрезентација Србије. Његови пријатељи су у том тренутку добијали порцију реалности – колико су битни свим тим срећницима који су били у Арени у четвртак увече. На највећој утакмици на домаћем терену... Па, барем ове генерације.