МАЛИ У ВЕЛИКИМ УТАКМИЦАМА: Црвено-бели разочарали и у Турској

Звездин пресек стања 20 дана од доласка новог тренера и растанка са Дејаном Станковићем даје лошу слику  осим смањења предности у односу на Партизан на пет бодова са Милошем Милојевићем су уписана два пораза на старту Лиге Европе и сада треће узастопно презимљавање на међународној  сцени не изгледа као реална опција. Како би се то догодило шампион Србије, за почетак, мора да победи једну велику утакмицу од почетка сезоне.

Било их је пет до сада и ниједну овај тим, очигледно без покрића назван најбољим у последње три деценије, није решио у своју корист. Изгубио је у Хаифи, у реваншу реми је био раван поразу. У вечитом дербију 1:1, па порази од Монака и прексиноћ од Трабзона. Превише је то скромно за амбиције и успостављене стандарде у минулим сезонама.

Више од стања на табели за Црвену звезду је поражавајуће начин на који је изгубила у Трабзону. Ово је била најслабија игра клуба на европској сцени од елиминације против Шерифа у лето 2021. Како је то изгледало најбоље осликавају речи капитена Милана Борјана:

- Ово није личило ни на шта!

Звезда је била безидејна, неспремна да дефанзивнију формацију претвори у држање "нуле" или вођство из контре. Од старта је Трабзон имао превише простора, недопустиво је било да и поред ојачаних бокова и везног реда гол постигне из другог плана дефанзивни везиста ривала.

Овај Звездин тим бољи је од игара које пружа у најбитнијим утакмицама. Станковић није успео да створи концепцију за пласман у Лигу шампиона, са Милојевићем је још горе и уколико се не направи драстичан помак изостаће чак и европско пролеће кроз Лигу конференције. Одговорност није само на тренеру, него и фудбалерима који не оправдавају уложено у њих.

Звездин тим није добро скопљен и дошло се у ситуацију да и добри потези попут довођења Букарија падну у други план у односу на чињеницу да постоје три штопера који "морају" и заслужују по квалитету да играју, а у исто време нема ниједног поузданог десног бека.

Велики проблем за Црвену звезду је драстично слабија форма Катаија у односу на прошлу сезону, испадање из строја Иванића, такође и што се игра не доводи до тачке да се из Букарија извуче најбоље.

Несхватљиво је и да Црвена звезда није раније довела дефанзивног везисту. Заљубљеност у квалитете Ада довела је до парадоксалне ситуације да се није кренуло ка другим опцијама. Ништа мање чудан није ни избор Калифе Кулибалија за резервног шпица.

Милојевић лута у изборима и формацијама, уз срећну околност по њега га је ишчупана победа у Новом Пазару.

Првенство јесте приоритет Црвене звезде јер ове сезоне доноси директан пласман у Лигу шампиона, али погрешно би било закључити да је разлог пораза у Лиги Европе фокус на оно што највише може да донесе. Једноставно, клуб са Маракане није у Трабзону био на потребном нивоу за тај степен такмичења.

Звезда није пружила ни близу играма у Милану и Глазгову, кад су навијачи били задовољни и поред резултатског неуспеха. Чак се не постиже ни тактичка дисциплина као у Браги. Милојевићева екипа може боље, показала је то против Монака кад није добила сатисфакцију у табели. Евидентан је ту и проблем психолошке природе.

Црвено-бели нису преболели елиминацију од Макаби Хаифе и финансијску штету насталу изостанком премија за тај успех. Нема жара као пре, а без таквог приступа не може  се до бољих резултата.

Звезди не иде у прилог и што нема ниједног нерешеног резултата у досадашњем такмичењу групе Х, али ти су компликованије калкулације од основне  само победа над Ференцварошем 6. октобра даје шансе за пласман у нокаут фазу Лиге Европе. Какав је старт ни наставак у Лиги конференције не би био лош епилог.