АНАЛИЗА: Без задњих везних нема озбиљног фудбала

Светско првенство ушло је у завршницу. Преостала је финална и утакмица за треће место. Србија је Мондијал завршила после групне фазе и већ су утихнули коментари о играма наше репрезентације.

Покушали смо да из свих углова анализирамо игре Орлова у Катару. Ранка Стојића, познатог менаџера, некадашњег голмана Партизана и Динама из Загреба и репрезентативца СФР Југославије, замолили смо за анализу још у Дохи. Био је на планетарном шампионату као аналитичар ТВ Арена спорт. Одбијао је да изнесе став док је све још било свеже, две недеље после елиминације изабраника Драгана Стојковића са највећег такмичења бивши финансијер Рада подвукао је црту.

- С обзиром на очекивања, резултат Србије је негативан. Грешка је направљена два или три месеца пре пута у Катар. Таква такмичења се припремају много раније. Било је превише оптимизма и на крају се показало не баш са максималним покрићем. Више ми се свиђало да на неки начин одемо на прстима, да респектујемо све ривале и пробамо да на неки начин да изненадимо противнике. Само је међу играчима требало говорити да верујемо у себе и не плашимо се никога. Тај амбијент је од почетка прављен обрнуто. Верујем да је то можда за многе плод неискуства. Ненад Бјековић био је и у Русији, чуди ме да се он није укључио и спустио лопту. Све нам је то за наук.

Да ли је плод превеликог оптимизма сјајна игра и победа у Лисабону, практично смо годину дана били у еуфорији због једне утакмице?

- Тај меч имао је другачији контекст него што се представљало. Већ смо били у баражу, сусрет није имао епитет бити или не бити, јер да нисмо победили имали бисмо право на поправни. Ушли смо у ризик, играли са много офанзивних играча. Португалија је била у лошем моменту, повела је рано, што се често покаже као опасно. Португалцима се учинило да све контролишу, почели су да праве грешке, довољно је да само један играч не покрије свој простор, прими се гол и све се мења. Нормално је да смо напали. Нисмо пре Митровићевог гола имали много шанси, иако смо играли коректно. Еуфорија је направљена неискусно. Покојни Осим или неко други никад то не би дозволили. Овакву врсту грешке не смемо да поновимо.

Да ли је наш највећи проблем у Катару био систем игре и јесмо ли морали да играмо са тројицом позади због недостатка класичних бекова?

- Не доводим у питање формацију. Холандија је са истим системом дошла до четвртфинала, Конте је освојио првенства Италије и Енглеске са Интером и Челзијем игравши 3-5-2. Питање је само какав је профил играча стављен у тај систем. Није то било 3-5-2, више 3-3-4. Живковић је крилни нападач. Костић још и може да покрива целу страну, може да постави  тело између противника и лопте, може и дефанзивно да будемо успешан један на један. Можда тешко може да издржи 95, 100 минута колико се обично играло У Катару, 70, 75 без проблема. Морали смо дакле да на другој страни дуплирамо играче. На пример, могао је да игра Ераковић, у Звезди је и са четворицом покривао ту позицију. Не бисмо га имали за офанзиву, али би ослободио Живковића обавеза у одбрани. Ван Гал је то радио, имао је тројицу штопера, Блинда лево, а он је више штопер него бек, Дамфрис је био офанзивнији. Дешан је после прве утакмице Француске променио систем, променио је и више Павар и Ернандез нису почињали по боковима. Кунде је по формацији штопер, селектор га је пребацио на десну страну.

Шупљине у нашој игри казнили су сви, од Бразилаца преко Камерунаца до Швајцараца?

- Швајцарци су, колико год им је одговарало нерешено против нас, то схватили. Померили су бекове високо,  поготово Родригеза. Знао сам да ћемо ту имати проблем, имао је практично два на један. Живковић,  ни крив ни дужан, више није знао где удара, пробијали су нас кад су хтели. Тим мора да буде као хармоника, компактан. Кад противник има лопту морамо да максимално сузимо простор, а кад имамо посед да раширимо игру и поставимо се високо. Многи се питају зашто Дешан држи Дембелеа ако је неактиван, он стоји на линији и нико не сме да га остави самог. У таквој поставци противнички играч мора да дође на линију, чиме се аутоматски отвара позиција јер један штопер мора да води рачуна о Дембелу, а Ембапе онда има један на један.

Рекли сте и пре Мондијала да је за Србију најважнија друга утакмица против Камеруна?

- Знао сам да је Бразил бољи, иако се правио  амбијент да смо егал са Бразилом, да ће победника да одлуче детаљи. Били смо компактни у првих 48 минута, добро смо играли иза лопте, линије нису биле растегнуте. Тешко је тако одиграти цео меч, увек се отвори после 60-65. минута, јер многи  постају уморни физички и психолошки. Без обзира на све, ниједном нашем репрезентативцу не можемо да замеримо на ангажовању. Сви су они дали 100 одсто могућности, Пикси је то јако добро рекао. Питање је само у који их контекст стављамо.

Значи ли то да немамо квалитет за више од групне фазе и једног бода?

- Дали су максимум у свом регистру, по профилу. Недостајали су нам бољи задњи везни, они који су 60 одсто бољи у одузимању лопте у односу на пас унапред. Задњи везни требало је да буду левоноги и десноноги, да помажу игралима по боку. То у Катару раде Амрабат из Марока, Чуамени и Рабио у Француској, плус Гризман који помаже иако је офанзивнији. Код нас су практично све осмице, а не шестице.

Изузетак је Немања Гудељ, а Стојковић га је мало користио?

- Гудељ је боља опција за штопера, у последње време игра у Севиљи на тој позицији и пре неки дан проглашен је за играча месеца. Сампаоли га је вратио у задњу линију. Логично ми је било да тако буде у репрезентацији, а да Вељковић буде задњи везни. Милош је тако школован, иако дуго игра централног бека.

Чини се да онда и немамо идеалног играча за ту позицију?

- Сергеј Милинковић-Савић је најбољи за ту позицију. Требало би да неко више пута озбиљно разговара с њим о томе, да му се објасни да би на том месту био топ светски ниво. Има морфологију, добру игру главом, висину, може да покупи све лопте које долазе од голмана и дефанзиваца, добро чита игру и има тачан пас. Кад би он у главу то преломио био би топ ниво. Овако, у игри између два шеснаестерца Милинковић-Савићу стално нешто фали. У ритму је где мора бити брзог преламања, окрета. Проблем је што много воли и зна да игра, а био би перфектан задњи везни.

Можда да на том месту игра неко кога Пикси није водио у Катар?

- Прелако смо се одрекли Луке Миливојевића. Има 30 година, игра у Кристал Паласу, увек се на терену понаша као да је тренер, једино ако то некоме смета. Интелигентан је и има снаге. Такви играчи су добродошли сваком тиму. С њим у тиму Лукић и Сергеј не би лутали. Он би их постављао, феноменално чита игру, у Олимпијакосу је постао капитен после шест, у Кристал Палас после три месеца, невиђено искуство тренера Роја Хоџсона.

Јесмо ли лоше прошли на Мондијалу и зато што су нас ривали добро прочитали?

- Логично да је тако било, јер цели тимови репрезентација баве се противницима. Прочитан је и Бразил. Проблем је што ми нисмо читали друге, поготово Швајцарску и Камерун. Морали смо да Швајцарцима одговоримо чврстином на средини терена, да водимо рачуна о боковима. Није то критика, већ добронамерна анализа. Требало би то схватити на тај начин.

Од Камеруна смо други и трећи гол примили на идентичан начин после дугих лопти из задње линије, кад су нам штопери били високо постављени...

- Показало се да немамо довољно искуства. Свима нам се чинило да можемо да поведемо 4:1, 5:1. Погледајте Француску, поведе 1:0 и у 78. минут уводи задњег везног или штопера. Аргентина исто. Са таквом игром, отвара се прилика за контру и одмах је 3:0 као за Гаучосе против Хрватске. Понашали смо се као да немамо стратегију, не можемо да кажемо да нас противник не интересује. То бисмо могли да кажемо да смо пет пута јачи од свих.

Стручни штаб Орлова је значи, лоше анализирао противника?

- Утакмице су показале да је тако. Вероватно постоји аналитичар, али не знам колико је његов утицај. Деловало ми је да смо више ми у медијима анализирали ривале него наши тренери.

Има ли то везе са оним што је Тадић рекао пре годину дана да смо раније много више бринули о ривалима него о себи?

- Ово што говорим, 90 одсто рекао би и Тадић. Он жели да буде тренер. Само кад би му Пикси дозволио да каже оно што мисли.

Наш капитен је рекао да није било добре комуникације између играча на терену...

- Тадић има одговорност, у Ајаксу га је тренирао Тен Хаг, перфектни тактичар. Логично је да Душан као капитен чува амбијент у државном тиму и то је за похвалу. Кад би га неко питао како си видео игру, рекао би да нам треба стабилност у игри. Говорим о томе пет година. Пикси ми је друг, надао сам да ће схватити шта значи баланс у тиму. Није смело да се деси да имамо тројицу дефанзивних и седморицу офанзивно оријентисаних играча. Они су радили добро све што је било испред њих, у линији су већ имали проблем, иза леђа још озбиљнији. Мало ко од њих прима брзе информације шта им се дешава са стране, поготово иза леђа.

Сашу Лукића су многи окривили за пораз од Швајцарске, кола су се сломила на њему?

- Дечко се поломио, а цео је живот осмица, више десетка него шестица. Морао је да има неког иза себе, агресивног. Нисмо имали играче за пресинг, двојицу која би брзо трчала. Лукића знам као клинца, свиђа ми се, не греши много. Никад није имао улогу задњег везног и да је сам на том месту. Саша против Бразила није био лош, али није имао ко да га прати, замењен је.

Миодраг Гроф Божовић је исто као и ви рекао да су нам за Стојковићев систем потребна два пит була на позицијама задњих везних?

- Сваки тренер који ради на топ нивоу ће то рећи.

Да ли је такво Пиксијево опредељење било изнуђено због недостатка бекова?

- Може он да игра у више система, али мора да нађе фудбалере таквог профила. Младеновић би био добар за ову формацију да је пар година млађи. Може и Костић, али да, поновићу имамо дефанзивнијег играча по десној страни.

Селектор је рекао да је узрок неуспеха и пад на физичком плану у све три утакмице?

- Ако смо трчали четири до шест километра више од свих противника, а видело се да немамо снаге нешто је ту нелогично. Можда се Пикси погрешно изразио, мислио је на форму играча. Нисмо ни могли да имамо Митровића и Влаховића на врхунском нивоу после повратка из повреда.

Колико бисмо онда боље прошли на Мондијалу да су нам нападачи били максимално спремни?

- Не много, и овако смо дали пет голова, што није успело великом броју репрезентација. Можда бисмо боље вршили пресинг. Лакше бисмо нападали противника, гурали га у средину.

Имате ли утисак као већина новинара да је Стојковић вршио лоше измене?

- Није имао много могућности. Нико од нас није имао примедбе на његов избор за Мондијал. Погрешио је можда што није увео Ераковића да затвори десну страну кад је видео да имамо проблем против Швајцарске. Пиксијева филозофија доносила нам је до Катара добре резултате, и у квалификацијама и у Лиги нација.

Андрија Живковић је изабран у идеални тим другог гола, а на тој утакмици је замењен...

- Сваком тренеру то може да се деси, водили смо 3:1, играч се доста истрошио, хтео је да га сачува за следећу утакмицу. Ништа то не би променило. Логичне су биле и замене Лукића и Гудеља против Бразила кад су добили картоне.

Како би Србија требало да игра убудуће?

- У формацији 4-1-2-3 или 3-5-2, са једним задњим  везним или двојицом у пресингу, који трче пуно. Тадић то не може да игра јер бисмо га губили офанзивно. Мали Самарџић из Удинезеа је интересантан. Пирло је то играо на крају каријере, јер има феноменалан први пас, што је много важно у модерном фудбалу. Има то и Сергеј, али мора да има двојицу испред себе који не би дали противнику да доноси лопту испред нашег шеснаестерца. Тадићево место треба да буде уз десну аут линију, али у систему са четворицом позади.

Са истим селектором почећемо квалификације за ЕП 2024, шта мора да се промени?

- Пикси има бетониран уговор. Неко га је на конференцији у Старој Пазови упитао хоће ли да остане селектор, па неће ваљда сам себи да поднесе оставку. Заслужује да настави да ради. Избори у ФСС тек следе, доћи ће ново руководство. Ако дођу  компетентни људи, логично је да поразговарају с њим и виде да ли им се планови и начин остваривања подударају. Можда се и не усагласе. Имамо пример Немачке, много озбиљније репрезентације и савеза од нашег. Увели су неку врсту саветодавног тела да помаже селектору. Не кажем да ће доћи до тога код нас, али је могуће. Стојковић је интелигентан, надам се и довољно флексибилан, али може да каже и нећу. До сада је имао велику слободу. Да је уз себе на Мондијалу био поред њега са мондијалским искуством вероватно би му било лакше.

Шта је ваш савет селектору?

- Поштовање његовим сарадницима, али мора да прикључи себи људе са више искуства и знања. Направио је феноменалне ствари пре СП, требало је да призна да је грешио у Катару и да каже да ће сви настојати да буду бољи па и он. Ја бих тако урадио – закључио је Ранко Стојић, тренер са ПРО лиценцом још од деведесетих година, човек који увек шири фудбалске видике људима.