Да! Пре само пар дана у Вилербану је у одлучујућем нападу дриблао себи у ногу. Није ни дошао у позицију да шутира ка кошу. Партизан је изгубио. Још једну утакмицу, на исти начин. Пету у низу.
Два дана касније последњи је напустио тренинг, затим први изашао на загревање пред меч са Ефесом.
Онда је...
Играо без измене цело друго полувреме. Чак и када је било очигледно да остаје без даха, погађао је шутеве, био чврст у одбрани.
Онда је...
На 15,9 секунди пре краја, дигао се на шут. И - преко високо подигнуте руке Брајана Данстона погодио. Тројку! Којом је Партизан отишао на 78:74 и дефинитивно сломио двоструког узастопног првака Евролиге.
Можда је неко посумњао да он то може да уради. Али, Џејмс Нанели ниједог тренутка није сумњао. Ни у себе, нити у свој тим.
И да... Има још једно „онда је“...
Нешто мало више од три секунде пре краја, после два слободна бацања Кевина Пантера за коначних 82:79, баш Нанели је пресекао лопту на убацивању играча Ефеса. Лопту коју је потом Пантер деранжирао високо под сводове Штарк арене.
Толико је ова победа значила црно-белима. Толико им је била потребна. Њима и њиховим навијачима. Победа коју су умели да прославе. Чак и уз трубаче. Победа која може да им донесе много више од „само“ два бода у коначном пласману.
О томе је причао и Партизанов јунак после овог великог тријумфа.
- Свака победа има другачије значење. Ова је велика за нас. Због морала тима, енергије која није била баш тако добра. Тако да ће ова победа значити и у том смислу. Као и за самопоуздање – низао је речи Нанели.
И још нешто...
- Надам се да ће после овога ствари почети да се крећу у правом смеру.
Помињао је самопоуздање, не тако добру енергију. Међутим, каже и да он нема проблем са вером у себе. Није посумњао ни после тог пораза у Вилербану, где баш он није успео да заврши последњи напад Партизана.
- Рекао сам то и пре ове утакмице, верујем себи. Људи губе лопте, промашују шутеве... Али само наставиш даље.
Јер...
- Кошарка је забавна. У кошарци нема притиска. То је игра. Само мораш да наставиш даље. Да имаш „кратко“ памћење. И да имаш бескрајно поверење у то себе, у то што радиш.
Причу је закључио доста озбиљнијим тоном...
- Не занима ме шта други мисле. Или шта говоре о мени. Ја знам ко сам и шта могу да урадим на терену – јасан је Ненели.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
