Голмани са два лица

Без фудбалера нема голова, без голмана нема фудбала…

Чувари мрежа увек су били више потцењени него прецењени, добро је позната стара прича да на гол иде онај који не зна да игра, а то се посебно односи(ло) на Бразилце.

Све креће из паркића, наставља се у школском дворишту, па последично и у професионалном фудбалу, најважнијој споредној ствари на свету. Како свуда, тако и у бразилском комшилуку, Аргентини, о чијем голману репрезентације се с правом, али из погрешних разлога за које је сам крив, највише прича у последње време.

Аргентина је освојила Мондијал у Катару, Лео Меси је подигао једини велики трофеј који му је недостајао за савршену колекцију, поред њега у тиму највише се истакао голман Емилијано Мартинез, али…

У питању нису биле само сјајне одбране већ, пре свега и најблаже речено, ексцентрично понашање због кога је стављен на стуб срама и тешко ће га опрати и „јануарска” и „фебруарска” река.

Тиме се аргентински чувар мреже придружио плејади екстремних голмана, екстремних ако се као критеријум узме њихово понашање.

ЕМИЛИЈАНО МАРТИНЕЗ (АРГЕНТИНА) - Трансфер непријатности

Свет је обишла сцена због које су мајке стављале руке на очи дечици, а код одраслих још једном дефинисао појам трансфера непријатности: после финала, пошто је добио награду за најбољег голмана Мондијала, Мартинез је „мртав ‘ладан” ставио трофеј на доњи део стомака у виду фалуса и уперио га, како је после објаснио, „према навијачима Француске који су га све време прозивали и нервирали”.

Немушто објашњење за такав простаклук…

А онда је на прослави титуле, у аутобусом који је кружио Буенос Ајресом, у рукама држао лутку бебе на чије лице је налепио Мбапеову слику! Шта речи.

Убрзо се огласио и његов менаџер из Астон Виле, Унаи Емери, који је, између редова, најавио да ће га ставити на трансфер листу.

О овом случају огласила се чак и Амели Удеа-Кастера, министарка спорта у влади Француске:

- То сматрам јадним. То је вулгарно, неприкладно и није дорасло прилици! Није се истакао као победник, већ је имао прилично јадно понашање!

РЕНЕ ИГИТА (КОЛУМБИЈА) - Вечни шкорпион

Може се рећи да је и раније било ексцентричног понашања, али никако у контексту вулгарности које је демонстрирао Мартинез.

Чувени потез Ренеа Игите од пре 27 година на Вемблију и даље импресивно делује, а својевремено је било право чудо због кога су се косе чупале: сви се сећају његовог чувеног ударца „шкорпион” на пријатељском мечу Енглеска – Колумбија (0:0)! Резултат говори да није примио погодак ни после дотад невиђене агзибиције, атракције која се препричава и дан-данас.

Потсећања ради, ево како је то било: везиста Албиона Џејми Реднап желео је да упути центаршут, али је лопта кренула ка голу, а Игита је одбранио како је одбранио у ушао у историју фудбала, а богами и циркуса.

Кад су га после меча питали шта би било да је примио гол, лаконски је одговорио:

- Убио бих се... – рекао је тад Игита, а нешто касније је признао да је пет година планирао тај потез! Ево и због чега: - Волим да гледам децу како покушавају да изведу „маказице”. Кажем им: „Па то је лако, пробајте обрнуто”!

ХАРАЛД ШУМАХЕР (ЗАПАДНА НЕМАЧКА) - У змајевом гнезду

Харалд Тони Шумахер, голман Западне Немачке на два Мондијала, 1982. и 1986, посебно се истакао на овом првом, у Шпанији, али не по добру. Питајте Патрика Батистона...

Шумахер је и пре меча са Француском у полуфиналу важио за „прљавог”, који не хаје много за противнике, ни за њихова осећања, а богами ни за здравље.

Тако је крвнички улетео ђоном у Батистона да му је поломио три зуба и повредио му вратни пршљен, а несрећни Галски петао дуго није имао прилике да кукуриче.

Занимљиво, за овај маши-гери холандски арбитар Шарл Корвер није га частио чак ни жутим картоном, а био је зрео за притвор, а још су Панцери прошли у финале на пенале – Шумахер је, ето, био и јунак одбранивши ударце Дидијеа Сикса и Максима Босиса - и тамо изгубили од Италије (1:3). 

Треба имати у виду да се Шумахер касније није ни распитивао како је Батистом и никад није изразио жаљење нити кајање, што потврђује горе поменуту тезу.

ТОМАСО БЕРНИ (ИТАЛИЈА) - Нула као заштитни знак

Прича за себе је Томасо Берни, који је у дресу Интера уписао више црвених картона него секунди на терену!

Берни, некадашњи млади репрезентативац Италије, данас већ 39-годишњи фудбалски пензионер, дете је Интера, у том клубу је 2020. завршио голманску каријеру тако што за шест година није уписао ниједан меч у било ком такмичењу!

Човек се задовољио да буде трећи голман, а (није)бранио за плату од 200.000 евра годишње! А чак ни то није најинтересантније у његовој причи: није бранио ни секунд, а успео је да добије два црвена картона! Ето, то му је био учинак у дресу, односно, на клупи славног клуба.

И каријера му је чудновата, с обзиром да се 2001. из Интерове академије преселио у чувени лондонски клуб, Вимблдон, где, погађате, није уписао ниједан наступ. 

Својих 120 наступа у сениорској конкуренцији овако је распоредио: 87 утакмица за Тернану, девет за Лацио, 16 за Салернитану, пет за Брагу и три за Сампдорију. У Торину је био 2013/14. и такође уписао „кромпир”, као и на почетку каријере у Вимблдону и на крају у Интеру!

А поменуте црвене картоне добио је у последњој сезони каријере, 2019/20: први у јануару пре две године против Каљарија кад је иронично аплаудирао главном судији пошто је овај искључио Лаутара Мартинеза у 90+5.

Други црвени добио је у јуну те године против Парме, у 68. минуту, кад га се због добацивања са клупе одстранио арбитар Фабио Мареска.