ПАРТИЗАНОВЕ РАСПРОДАЈЕ: Хумска одавно није тврђава!

Партизан је од лета 2017, међу Гробарима упамћеном по океану задовољства због претходног освајања дупле круне, одиграо 146 утакмица на свом терену и, веровали или не, није победио у 43!

Колубара, у среду увече са изборених 1:1 на Топчидерском брду, постала је 31. клуб с могућношћу да се подичи да није поражена као гост против црно-белих у наведеном раздобљу!

И више него довољно за пре(суд)у: Хумска одавно није тврђава!

„Докле да нас брукате?!”, „Скидајте дресове!” и „Игоре, шамарај, то!” – само су најупечатљивији покличи негодовања навијача српског вицепрвака по окончању дуела с Лазаревчанима.

Дара је, без сумње, превршила меру – црно-бели, срозаног самопоуздања, на четири узастопне утакмице као домаћини не знају за славље, бољитак није донела ни тренерска рокада: Дуљај уместо Петрића.

Из визуре Гробара – гледање Партизана уживо, деценијама ствар престижа, постало је тешки мазохизам!

Најгоре: светло на крају тунела се не назире – тандем МВ челника, од тифоза са етикетом највећих криваца, упркос кризи епских размера не планира одлазак. Парном ваљку је, влада консензус, неопходан ремонт на свим нивоима, круцијалан – на руководећем, али...

Искуство учи: и од горег може лошије – црно-белима, уколико их не спаси„ просветљење”, прети такав сценарио – Чукарички и ТСЦ опасно дишу за вратом и, с обзиром на форму три претендента, никога не би чудило уколико тим Игора Дуљаја извиси за друго место, гарант учешћа у квалификацијама за Лигу шампиона и, у случају евентуалног неуспеха ка сазвежђу, „сигурице” – групне фазе Лиге Европе.

Дотле, „покер” закључака...

Први: Партизан је само у доба шефовања Александра Станојевића (донекле и Сава Милошевића) био ноћна мора, нарочито на домаћој сцени, ривалима у Хумској. Уз присећање: садашњи командант Коње, једини у минулих шест сезона конкурентан до последњег кола Црвеној звезди у борби за титулу, био је, парадокса, најоспораванији у „црно-белом свету”?!

Други: порази у Европи од Манчестер јунајтеда, Олимпијакоса, кијевског Динама и Фејенорда не припадају киксевима, за разлику од скинуте капе Шерифу и Генту, срећних ремија у окршајима за пролеће – са слабашним Анортозисом и Словацком.

Трећи: податак да је 16 суперлигаша успело да избегне чашу жучи повише Аутокоманде наводи да Партизан, кад му опет дођу у госте, неће да перципирају као баук и, за разлику од славних (давних) времена, буду задовољни ако им до врха не буде напуњена мрежа. Гробаре хвата језа: Напредак је, од лета 2017, остварио чак четири нерешена резултата и победу у Хумској, Вождовац и Спартак тријумфовали су по двапут!

Четврти: чињеница да има позитиван скор са Црвеном звездом код куће – две победе и пет ремија – казује да Парном ваљку, с јединственом подршком Гробара и у ситуацији кад су у великом броју присутни и гостујући навијачи, не представља психолошки терет играње у Хумској чак и кад је с друге стране највећи ривал, иначе – моћнији него икад. Међутим, кад се чује сваки повик малобројних гледалаца с правом себи да за купљену улазницу забораве на пристојан речник (напоменимо: бес услед лоше игре и сумња у квалитет љубимаца, у овом тренутку – оправдани, нешто су друго), ноге знају да се, као прекјуче против Колубаре, вежу, колена заклецају, страх наведе на погрешне одлуке...

Ћосићевски: време распродаје.