ПЕНАЛ: То је тај Велики Пикси!

ПИШЕ: Зоран Стојадиновић

Злуради ће рећи „добро се сетио“... Они мање интелигентни – „шта ми имамо од тога“? Покварени ће и у овом чину видети наводни Писијев страх од смене, а биће ваљда и оних који ће јучерашње речи Драгана Стојковића схватити као искрени излив осећања човека којег смо до премијере на Мондијалу сматрали српским божанством, а за време и после Мондијала „провикли кроз блато“ видећи у њему највећег кривца што Србија није прошла групу и „прошетала се до финала“... Не схватајући притом, да од Драгана Стојковића у овом тренутку немамо бољег стручњака!

Пиксијево извињење народу који више од свих спортова воли фудбал – истински је мелем на фудбалске ране стваране љубитељима наважније споредне ствари на свету прво ударцима из Катара, затим којекаквим причама о односима у репрезентацији, изборима у којима је многима било важно да се кандидати што јаче посвађају и што више лажи убаци у етар из којег разноразни ветрови одвраћају и оно мало народа спремног да бодри репрезентацију, од идеје да се од петка поново с државним симболима упути ка Маракани.

У овом тренутку порази од Бразила и Швајцарске иако болни, апсолутно су небитни за обичног навијача који се ни родио није кад је наша репрезентација последњи пут играла на Европском првенству. Битна је подршка фудбалерима којима се свакога викенда дивимо док у дресовима Фулама, Јувентуса или Ајакса слушају овације енглеских, италијанских или холандских навијача. Митровић, Костић, Влаховић, Тадић и остали, заслужују далеко више од онога што у Србији добијају са трибина. О Драгану Стојковићу – човеку који је успео да уради оно што на пример, селектор Италије није ни кроз бараж, да и не говоримо.

Да, лоше је водио утакмицу против Камеруна!

Да, морао је боље да припреми тим и за утакмицу са Швајцарском!

Да, Драган Стојковић је Србију и одвео на Мондијал, фантастичном игром и нестварном победом над Португалијом...

То се не заборавља.