Водећи се Конфучијевом максимом „Кад изабереш посао који волиш, нећеш радити ни дан у животу” Иван Рацков је одлучио да и после играчке каријере на коју је 2020. ставио тачку због пандемије остане у ватерполу.
Некадашњи члан Партизана, потом Црвене звезде, Ваљева и Ташмајдана, дипломац и трећи стрелац у историји чувеног универзитета Беркли жели да знање стечено током 27 година играња пренесе на младе.
- Увек сам био међу искуснијим играчима у екипи и имао осећај да морам да пренесем знање. Прве тренерске кораке сам направио током студија, као индивидуални тренер млађим играчима, што сам наставио да унапређујем и у Србији. Од тада сам често присуствовао на многим клиникама и камповима. С обзиром да волим Америку циљ ми је да овде оснујем академију или клуб, са жељом да искуство пренесем најмлађим Американцима, уједно да овде промовишем нас најтрофејнији спорт – почиње причу Рацков иy Тампе на Флориди где тренутно борави.
Српски ватерполо је изузетно цењен у целом свету, академија ће вероватно бити базирана на нашој школи?
- Имамо најбољу школу на свету. Партизан је институција која је створила бројне легенде. Одрастао сам на Бањици, гледајући сјајне играче попут Југослава Васовића, Данила Икодиновића, Александра Шапића, Вање Удовичича... Све што сам постигао у животу, у ком је ватерполо имао огроман удео, долази из Партизанове школе и репрезентације Србије у којој сам први пут позван у 13. години. Прошао сам најбољу школу и осећам се и дужним да ватерполу вратим нешто, али и да новим генерацијама помогнем да осете радост и задовољство какве смо моји другови И ја имали.
Чињеница да је Дејан Удовичић селектор САД показује колико поштују нас златни спорт. Мање је познато да је приличан број наших ватерполиста студирао и играо на универзитетима широм САД?
- Дејан Удовичић је са репрезентацијом САД десет година. Имао сам срећу да пре одласка на студије радим под његовим надзором. Кад год сам у САД волим да се видим и чујем са њим, а искрено се надам да ћу једног дана имати прилику да се усавршавам уз њега. Прегршт је наших играча који су завршили добре колеџе и постизали сјајне резултате, на спортском, али и пословном плану. Америчка амбасада једном годишње организује окупљања која имају за циљ подизање свести о студијама у Америци. Кад год сам у прилици волим да испричам сјајно искуство које носим са Берклија.
Кад сте и у ком граду планирали почетак рада академије?
- Желим прво да се прикључим неком клубу или факултету, да бих се привикао на овдашњи начин рада и правила „УСА ватерпола”, а да за то време постављам темеље будућег клуба. Одувек сам желео да се вратим у Америку, у „своју” Калифорнију која има најбољу ватерполо школу у САД. Мотивисан сам да младима пробудим страст за ватерполом, с обзиром да познајем велики број прослављених ватерполиста хоћу да пружим прилику младима да их гледају као најпозитивније узоре, као што су мени били великани са Бањице. Желим да децу покажем како изгледају хероји, да клинци добију могућност да „пипну” златне медаље које они носе око врата и тиме их заинтригирам да се заљубе у наш спорт.
УЗОРИ САВИЋ И ВУЈАСИНОВИЋ
Ко вам је од тренера узор на том путу?
- Деки Савић! Изузев тога да је освојио све што је могло да се освоји, из прве руке знам да је Савић ту за сваког играча, да са свима има и гаји близак однос. Он је дефинитивно играч више у базену! Изузетно ценим и Владу Вујасиновића са којим сам играо једну сезону, пре него што ми је постао тренер. Много сам научио од њега, био сам у најбољој форми док сам тренирао под његовим надзором.
НАЈБОЉИ У АМЕРИЦИ – 2010.
Иван Рацков је 2010. добио најпрестижнију НКАА награду кад је реч о ватерполу.
Реч је о награди Питер Кутино која се додељује најбољем играчу лиге на основу гласова тренера свих колеџа.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
