Кад се прича о путу Алексе Аврамовића до врхунског кошаркашког нивоа, не може да се не помене репрезентација. Тај тренутак када га је Александар Ђорђевић позвао на први прозор квалификација за Светско првенство 2019. Јер – тада га је и шира јавност „упознала“. Још кад је погодио за победу против Аустрије, на свом дебију у репрезентацији...
Да ли је тај његов развојни пут репрезентација „убрзала“, питамо.
- Како да не – узвратио је Аврамовић.
И нагласио...
- Прво, захвалност Салету Ђорђевићу који ме први звао. После и свим осталим тренерима. Од када сме Сале први пут звао, нисам пропустио ниједно окупљање осим када сам био повређен.
Поново речи захвалности, па...
- Ту сам додатно напредовао. Знате, када се скупе најбољи српски играчи, у ком год тренутку то било, да ли је прозор или припреме за велико такмичење, поред њих растеш и напредујеш. Исто као што напредујеш када играш Евролигу. Само идеш напред. Наравно, ако то желиш.
Када је репрезентација у питању, ту највише памти – деби. Али, јако сећање је и на последњи прозор, где је оверен пласман на Светско првенство.
- Ту смо се скупили на два дана из различитих клубова, и имали смо један циљ, да се пласирамо на Светско првенство. Тада се сви претварамо у једно. Та кратка емоција, али је изузетно снажна. Увек ми је лепо да дођем у репрезентацију.
И тај кош против Аустрије...
- Није ми то био деби само за сениоре, него уопште за репрезентацију. Јер ја никада нисам позиван у млађе селекције, јер нисам био довољно добар у том тренутку. Касно сам физички сазрео. То ми је био деби, и та тројка за победу, која је доста значила да се оде на Светско првенство 2019.
Иако је у „прозорима“ увек ту, на велико такмичење још није отишао. Повреда руке га је спречила да летос оде на Европско првенство.
- Нема везе. Биће и великих такмичења. Ја сам увек спреман – додао је Аврамовић.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.