Стевановић: Било је тренера који су ме лагали, причали једно, а радили друго

Немања Стевановић имао је трновит пут до велике фудбаске сцене.

Судбина је хтела да се пред Васкрс поново устали пред голом Партизана, у који је стигао 2016. захваљујући Ивану Томићу.

У интервјуу за „Телеграф“ открио је ко му је указао највеће поверење у црно-белом табору у коме се од његовог доласка променило осам тренера.

- Партизан је велики клуб, конкуренција је увек велика и стално су неке трзавице, то је напросто начин живота. Рецимо, Томић ме је довео, али смо сарађивали само два дана и он је напустио клупу. Код Марка Николића сам уписао седам утакмица уз то финале Купа које се и данас препричава, а прилику сам добио пошто се Филип Кљајић повредио... Када вратим филм, Станојевић је био једини човек који је био искрен до краја. Било је тренера који су ме лагали, причали једно, а радили друго.

Сећа се првог разговора са Станојевићем...

- Био је то његов први дан у клубу и позвао ме је на стастанак заједно са тренером голмана Немањом Јовшићем. Рекао ми је без устезања да нећу бранити ниједан меч у тих првих месец дана, јер жели прво да ме види на тренингу, да види какав сам, па ће сходно томе донети даље одлуке. Устао сам и пружио му руку, јер сам веровао у себе, али сам, због начина на који је све то изговорио, поверовао и њему истог тренутка. Радио сам на тренинзима веома мотивисано, после чега ме је позвао и саопштио да ће ми пружити прилику у Купу. Било је добро, па смо опет имали састанак и рекао ми је да ћу поново добити прилику у Купу и поново је било добро. Нови састанак – добићу простора и у првенству и тек то ми је дало крила. Мислим да је преломни моменат био одбрањени једанаестерац у Суботици, у надокнади времена, где смо сачували победу и, испоставило се, започели дугу серију победа. Изборио сам се за његово поверење, али је то било узајамно, зато сам био спреман да идем и у ватру за њега.

Стевановић је на зимским припремама 2021. тешко повредио раме, али то му није угрозило статус код тренера Станојевића.

- Пружио ми је подршку, рекао да не бринем и да се само опоравим како треба, да је то најважније. Вратио сам се следећег лета, десио се Сочи, једанаестерци... Уписао сам 27 мечева од онога “нећеш бранити ниједам меч док не видим какав си на тренингу”. Станојевић је човек који је вредновао рад на тренинзима, што си заслуживао, то си добијао. Осетио је да сам посвећен Партизану, да ли био на трибини, клупи или на терену увек сам био уз тим и клуб хиљаду посто, а Сале је то вредновао. Зато сам му захвалан и верујем, чак и поред тог финала Купа из 2017. године, да је његов долазак заправо преломни тренутак за мене у Партизану. Ко зна шта би било да није дошао, да ли бих добио шансу у континуитету, да ли би продужио уговор...