Пласман Војводине у финале ЕХФ купа је свакако рукометна тема недеље. Шта то све значи не само за клуб већ и српски рукомет и колико труда у финансијском и организационом смислу, је потребно да би се дошло дотле, говори Дарко Јевтић, већ 11 година директор деветоструког узастопног српског шампиона (укупно 28 година у клубу као играч, тренер и функционер).
Још се у Новом Саду слежу утисци после реванша са Алингсосом, тријумфа (32:24), у крцатој Сланој бари.
- Имали смо један од најлепших спортских догађаја у Новом Саду у последњој деценији. Атмосфера која никог у хали није оставила равнодушним и ко год је био ту, у било ком својству, нема шансе да не буде и на финалу. Та размена енергије играча и људи на трибинама је била пресудна. Честитам момцима и стручном штабу на сјајно припремљеној утакмици, али и игри, не само у том мечу, већ целе сезоне играју на врхунском нивоу. Мучили смо се прво полувреме, највише са психом и бременом шта та победа доноси српском рукомету и Војводини и то нас је изузетно оптеретило. Знали смо да ће бити тако, али не у тој мери. Кад су се момци опустили у полувремену, Борис Ројевић одрадио сјајно полувреме, видело се да би много јачи противници пали. Још после утакмице у Шведској сам рекао играчима да су већ остварили велики резултат како год се све завршило и да могу да буду поносни на то. Догодило нам се и финале, а кад дотле дођемо, ретко губимо...
Организационо вероватно нисте могли ни да претпоставите да ће меч побудити такво интересовање јавности?
- Никад није била већа потражња за улазницама, капацитет дворане је био попуњен већ у уторак. После тога више никоме нисмо смели да дамо улазницу да не би имали проблем с безбедношћу и актера и гледалаца. Слана бара је била „пуна као око”, 2.000 људи... Можда је могла да стане још која стотина, али желели смо да и они који стоје имају барем неки комфор да уживају у утакмици, осете ту драж и сви су из хале отишли задовољни. А, да је било лако организовати све, није. Права је одлука што нисмо отишли на СПЕНС јер такво гротло не бисмо тамо добили нити ту размену енергије, не може ни једна дворана да је подари као наша која је специфична и у акустичном смислу и рукометно.
Сам пласман Војводине у финале је замајац за неко будуће време и успон рукомета?
- Српски рукомет је имао неке преломне тачке, прву - три везана велика такмичења која смо организовали. Сви ми, рукометни људи, смо очекивали да ће то бити нека прекретница, да ћемо се поново винути у светски врх и на клупском нивоу. Ово је нова шанса. Не желим да будем себичан, јер резултат који је Војводина остварила ове сезоне је резултат свих који раде у рукомету, клубова, судија, делегата, свих оних који су на дневном нивоу у рукомету барем неким делићем свог бића.
Јевтић потом додаје:
- Желимо да покажемо да постоји шанса да са неким коректним улагањем, не малим, можемо да добијемо резултат. Далеко од тога да је буџет Војводине мали, историјски је велики, али у поређењу са фудбалом или кошарком то су безначајне цифре.
Постигнуће Војводине је, наглашава то и Јевтић, одјекнуо и у Европи:
- Избацили смо првака Италије, вицешампиона Аустрије, па Горење које је одустало од Лиге Европе да би освојило ЕХФ куп, шведског представника у полуфиналу и у финалу опет играмо са норвешким тимом. Са тим скандинавским екипама имамо доста посла, али мислим да Војводина први пут игра рукомет који може да парира средњеевропском, али вишем нивоу. То су све земље које су у овом тренутку далеко рукометније и много више улажу о односу на нас. Њихове репрезентације су боље рангиране него што су наше и потцењивати овај резултат би био заиста врхунски безобразлук. Ово је велика шанса нама и људима у држави који одлучују о таквим стварима да схвате и виде да неким, врло скромним улагањем у односу на друге спортове, можемо да добијемо „српски мај” у Европи.
Прилику за презентацију српског спорта на највишем нивоу, истиче директор српског шампиона:
- Верујем да би и одбојкашки клубови могли бити близу фајнал – фора, рукометни, чак и кошаркашки. То Србија као земља заслужује. Партизан добро „гура” у кошарци, желим му да се нађе и на фајнал –фору, али тешко да можемо да очекујемо резултате тог нивоа у фудбалу. Рукомет је увек био „народни”, спорт овог поднебља. Ово је тренутак кад просто немамо лимит, ова екипа мора да добије комплетну подршку да подигне пехар.
„Борис Пуховски ће ове недеље продужити уговор са Војводином на још годину и то је наша велика победа јер је у питању играч који је имао доста понуда, али је одлучио да остане у Новом Саду”
У претходним годинама Војводина је ризиковала, свесно одустајала од европског такмичења да би остала стабилан клуб, што многи нису разумели. Да ли је садашњи резултат и последица таквог приступа?
- Ни једна одлука није донесена на пречац. Имали смо заиста тежак завршетак прошле сезоне, стале су финансије. Успели смо све то да „испегламо” у јуну и јулу. У јуну смо били пред тешком одлуком – да ли ићи у квалификације за Лигу Европе, ризиковати једну или две утакмице. Желео сам да мало дуже трајемо у Европи, али да ће бити овако дуго – нисам ни сањао. Мислио сам да можемо, три, четири кола, да играчи осете целу ту причу, путовања, утакмице, амбијенте. Сад овај тим има толико искуства да ће, уколико избори групну фазу Лиге Европе бити много лакше да игра. Свака наша одлука била је условљена и финансијама, квалитетом екипе. Ову екипу смо правили до октобра. Многи то нису разумели, али су нас околности на то терале.
Колико је у Србији изводљиво да се обезбеди буџет довољан да би један тим био конкурентан у Европи. У пракси је то вредност уговора једног кошаркаша Партизана или Звезде?
- Тако, али говоримо о нето вредности, о бруто износима не смемо ни да размишљамо. Рецимо, четири клуба у Србији да имају два кошаркашка уговора, попут, рецимо, Кевина Пантера кога изузетно ценим као спортисту, би били спремни да праве овакве резултате у Европи. Буџет од око милион евра би дао свакоме шансу да проба да дође до краја неког европског такмичења попут ЕХФ купа. За Лигу Европе, наравно да треба мало „јачи”. Али није то далеко. Ево Нексе, које је на неколико стотина километара од Новог Сада је играло фајнал –фор Лиге Европе. У питању су неких два милиона који дају озбиљну шансу да се направи нешто. Што се нас тиче, све до сад је било тешко мучење и жонглирање између очекивања и могућности
Како доћи до тога тог буџета у Србији?
- Осуђени смо да прво направимо резултат, па да јуримо буџет. Некад улазимо у сезону да просто не знамо колико ћемо, реално, имати. То је нека храброст и помало спортска лудост, а без тога нема великих ствари. Снове остварују они који су храбри сањају.
ПРАВИ СЕ ТИМ ЗА ЛИГУ ЕВРОПЕ
Све што се сад догађа је увод у нешто више, Лигу Европе, а Бајатовић је помињао и Лигу шампиона као највишу тачку стремљења Војводине. Шта се планира за наредну сезону?
- План је да се трасира пут повратка једног српског клуба у Лигу шампиона. Али, прво да видимо како ће се све ово завршити. Први пут окосница тима остаје и за следећу сезону. Прави се екипа да буде равноправна у Лиги Европе где ћемо ударити на најбоље француске, шпанске и немачке клубове. Не плашимо се тога. Мало нам фали да дођемо до тог ранга. Већ смо неке ствари у том правцу завршили, нешто планирамо, биће и појачања, бићемо освежени за следећу годину, а ови момци после оваквог резултата заслужују да буду ту док год буду хтели.
КОРИСТ И ЗА РЕПРЕЗЕНТАЦИЈУ
Од свега што се тренутно догађа у Новом Саду, истиче Јевтић, имаће користи и репрезентација:
- Милић се враћа, сад је постигао осам голова из осам покушаја. То је момак коме је небо граница само да неке ствари у глави још мало „посложи”. На добром је путу. Велика одлука је да се врати у Србију јер би у Загребу вероватно био на трибинама ове сезоне што би за њега било опасно. То је уједно и порука за младе играче у иностранству – српска лига више није тако лоша дестинација, у Панчеву или Шапцу, се јако добро тренира. Криво ми је да тако неприметно пролази да један Владан Матић, велико европско тренерско име, ради у Металопластици, Драган Марковић Марка који је Босну и Херцеговину први пут одвео на Светско првенство, је у Динаму. Дакле, нешто се покренуло и то је пут којим треба да идемо...
РИЗИК СЕ ИСПЛАТИО
Ове године сте вратили неколико играча, попут Пушице који је због повреде годину и по био ван терена, Милића који је две године „грејао ” клупу у Нанту. Био је то ризик који многи такође нису разумели?
- Јесте, довести Пушицу после две године паузе, вратити га на репрезентативни ниво није било лако. Али, опет и јесте јер смо знали с ким имамо посла, јер ако је неко могао да одговори обавезама у Бундеслиги и буде капитен, а он је то био у Миндену, зна се да је посебног кова. У Милића смо веровали од почетка... Велика је ствар и повратак малог Милана Јовановића кроз игре Металопластици. Плеј-оф ће бити изузетно занимљив, и финале купа сад је на свима нама да те шансе искористимо, свако у својој средини и у складу с могућностима.
БАЈАТОВИЋ – ЗБИЉИЋ, ТАНДЕМ ЗА ВРХ ЕВРОПЕ
Дарко Јевтић први план истиче два човека без којих ови успеси Војводине не би били могући:
- Имамо озбиљну подршку у лику и делу Душана Бајатовића који је од 2012. перпетуум мобиле Војводине и први човек кад се говори о материјалној сигурности. Он је можда био и најхрабрији од нас, још за Нову годину је говорио да ћемо доћи до финала. Кад је пало Горење у реваншу у Велењу, то је као да је преломило нешто код свих нас. Тад је постало јасно да смо спремни за нешто велико. Ове године имамо и изузетну помоћ Драгољуба Збиљића, будућег председника Спортског друштва, човека који са Душаном Бајатовићем ради јако озбиљне ствари у фудбалском клубу. Велика нам је част што имамо једног таквог човека уз наш клуб. То је тандем за врх Европе.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
