Шта се дешава са Заједницом судија и контролора: Квалитет више није битан

Заједница судија и контролора дуги низ година имала је значајан утицај на креирање политике РСС. Њени истакнути чланови су некада обављали веома значајне функције у овом спорту, а данас ова истакнута организација готово и да не постоји.

Битна година за Заједницу судија и контрола била је 2016. кад су одржани чувени избори за председника Рукометног савеза Србије где је велики део руководства подржао Милана Ђукића. Човек који је од Војводине направио најбољи клуб у држави, тесно је изгубио изборе од Божидара Ђурковића и тиме је почела да слаби утицај Заједнице на креирање политике РСС.

И поред свега, руководство РСС се није мешало у рад Заједнице, формирање листа судија и контролора, а едукација се одвијала путем различитих кампова, као и зимских и летњих семинара. Постојала је Комисија за праћење суђења која је верификовала контроле и на основу тога их рангирала.

УО РСС је потом тражио од ЗСиК предлог службених лица за ЕХФ такмичења као и СЕХА лигу, а ти предлози су усвојени на УО РСС и прослеђени ЕХФ и СЕХА.

Утицај Ђурковића у међународним оквирима је тада ојачао, па је и заступљеност при делегирању наших службених лица постала велика.

Међутим, долазак Милене Делић на чело Рукометног савеза Србије поједини чланови ЗСиК су искористили за обрачун са „старим кадром“, пре свега Вишекруном и Станојевићем.

Борба за функције уочи избора, (до тада су увек најбољи и најкомпетентнији, судије и контролори, водили стручнии рад) довео је до тога да све мањи број заинтересованих бивших играча жели да се бави судијским позивом, што је по аутоматизму довело до опадања бројности службених лица.

На чело организације је стигла Бранкa Марић и променила читаву динамику, па је тако подобност била на првом месту, док су потпуно уклоњени из стручног рада сви најбољи контролори, и већина најквалитетнијих судија.

Од најбоље организованог дела рукомета ЗСиК РСС постаје највећи проблем у сваком погледу - организационом, стручном, способношћу самосталног пословања...

Дошло је и до брисање са свих листа четворице понајбољих контролора у то време, од којих су тројица бивше међународне судије и комесара за судијска питања, попут Станојевић, Грковић, Вишекруна, Фабијан.

На сва та дешавања велики утицај имали су појединци који нису имали превише везе са струком, али су имали лични анимозитет према појединцима и жељу да преко подобних чланова руководства ЗСиК утичу на доношење одлука.

Паралелно са тим УО РСС је формирало своје радно тело, Стручно судијску комисију, чији се чланови и председници мењају као на траци. Дешавало се да чим неко изнесе мишљење и став који је супротан са ставом утицајних појединаца, дошло би до промене. Тренутно је на челу комисије Владимир Николић, до кад, време ће показати.

Судијску организацију од Бранке Марић преузеле су друголигашке и трећелигашке судије и контролори, који су потом уклањали све најбоље како би испунили своје амбиције и дошли на највиши степен. Листе службених лица више нису постоје. Стручна комисија их је својом одлуком укинула и донела јединствену листу која је  супротности са Законом о спорту. Није се признало ни стечено стручно звање и категоризација, што је судијама почетницима омогућила да суде најелетније утакмице. Све је то довело до драстичног опадања квалитета и многих пропуста и нерегуларности у такмичењу.

Нечасне радње довеле су до тога да су у фебруару са ЕХФ листе међународних судија скинути Душан Стојковић и Ненад Николић! Без икакве одлуке УО, канцеларија РСС, послала је допис Европској рукометној федерацији у коме је тражила да се под плаштом подмлађивања скине наведени пар.

Ако погледамо делегирање Аркус лиге можемо закључити да слична судбина чека Ивана Мошоринског и Александра Панџића, јер како најбољи парови не суде домаће такмичење?!

Напослетку, комесар за судије игра игру, урушава и оно мало квалитета што је остало, и чека да се рукомет угаси...