ЦРНО-БЕЛИ ШАМПИОНСКИ ВРТИЋ - Мандић: Кад деца нису бесна, ни кућа није тесна!

Бојан Јанић и његов „Танго смрти“ тај последњи у сезони који је одиграо у Новом Саду, у финалу плеј-офа, био је онај прави, оцењен десетком.

Јер када су на позорницу изашли његови „дечаци“ у црном-белом дресу уз искусног Новицу Бјелицу, капитена Милију Мрдака, одиграли трећи меч против сада већ бившег шампиона Војводине, и најбоље играче  и плесаче оставили су без даха.

Крај серије, крај или можда почетак бајке коју су одбојкаши Партизана градили од почетка сезоне, од освојеног Суперкупа, рекли су „хајде, први је, можда још није била права форма“. Уследио је други, актери исти али на сцени Купа.

Поново трофеј, пехар број 2 за чету из Хумске. И на крају великих 3:0 у серији за шампионску круну, за број 3 у сезони, за 12. звездицу, за прекид низа новосадских црно-белих која је трајала шест сезона. Е, ово је далеко од случајности, далеко од поклона!

Отплесали су нови прваци Србије победнички плес, у уторак увече 25. априла  када је тренер Бојан Јанић изјавио:

- Срце ми је пуно. Хајде да ми покренемо лавину – алудирајући на целу црно-белу породицу.

Два сата касније, стигле су вести из Мадрида, кошаркаши Партизана срушили су Краља, пао је „велики“ Реал из Мадрида у првој утакмици четвртфинала плеј-офа Евролиге. Лавина је дефинитивно кренула.

А добро се сећају сви и шта је Новица Бјелица, рекао после чина број 2 и победе над Лалама:

- Они су преломили – показујући на млађарију Партизана!

- Не знам које речи могу описати тренутни осећај било кога из нашег тима. У прилог томе је и чињеница да су поједини од старијих играча, после меча, у аутобусу, изјавили да никада овако нешто нису доживели, изнад свега, баш овакву групацију људи, целину. Једна прелепа успомена у животима свих нас, драгоцено време са драгим људима – причао је Алекса Мандић, баш један од тих „младих лавова“ са бројем 1, који ову сезону може да испише златним словима

Славило се?

- Било је бурно, незаборавно. Наставиће се и даље, планирано је до суботе, када ћемо мало да се угасимо. Реално је да се један трофеј слави један дан, три, три, четири дана минимум – алудира Алекса на триплу круну Партизана.

Више се умор не помиње?

- Сад је одмор од умора (смех). Битно је да је весело. Нема стајања, певало се, наздрављало. Од Партизанових песама, народњака хард кора. Све што нас је носило и носи.

Открива шта је „нервирало“, ко је и шта „гурао Ваљак“ до трона: 

- После четвртфинала када су сви мислили да ће бити тешко даље, после онакве серије са Црвеном звездом. Чак су биле и поједине, да назовем процене новинара да ли ће грогирани Партизан успети тако уморан против Радничког. И томе слично. Е и то нас је онако, жаргонски „ударило“, још више пробудило додатни инат, љутњу. Мало те и изнервира. Вођени већ толико поменутом жељом, кренули смо ка коначном циљу, ка трону. И освојили га!

И за крај, замолио је Алекса, онако шмекерски, да се пошаље једна порука. Зна „убојита левица“ шампиона из Хумске и коме:

- Показали смо да када деца нису бесна, ни кућа није тесна, или добре јаране, пара купит не може! Нашли смо то своје, тимски. Показали да је изнад свега људскост и хомогеност оно што је главни покретач. Нису паре све у животу – закључио је Алекса Мандић, 20-годишњи момак родом из Брчког, „дете“ Партизана.