ЕКСКЛУЗИВНО – Драган Џајић: Одговорност за све!

Био је непредвидив фудбалер. Толико да ни Берти Фогтс није успевао да га стигне, камоли одузме лопту... Као функционер – тајновит, али успешан у мери да су процене потенцијала и ангажовања Панчева, Савићевића, Белодедића, Бинића и тренера Љупка Петровића... директно утицале на остварење незамисливог успеха за деценије наредних генерација. Ни као европски и светски првак, ни касније у улози председника Звезде Драган Џајић није мењао стил понашања.

Тих, ненаметљив с ауторитативним погледима на фудбалску проблематику али без жеље да намеће мишљење, званично најбољи југословенски фудбалер свих времена, 14. марта поново је доспео у центар пажње не само српске фудбалске јавности – изабран је за председника Фудбалског савеза Србије.

После првомајског празника заокружиће 50 дана проведених на челу српске куће фудбала и вероватно констатовати оно што је апострофирао и у празничном интервјуу за читаоце Спортског журнала сводећи стратешки план на пет сегмената с јасним циљевима: 1) Пласман на ЕУРО; 2) Побољшање инфраструктуре; 3) Подизање нивоа суђења; 4) Подизање одговорности руководилаца Истока и Запада; 5) Заокрет у млађим селекцијама...

Интервју са председником савеза, стицајем околности и бројних питања трајао је као полувреме после којег је у надокнади времена открио да одавно није потрчао за фудбалском лоптом, али да и данас игра тенис, довољно добро да комшију на мору редовно побеђује...

Можете ли да подвучете линију после ето, 47 дана, иде ли све како сте планирали?

- Нисам желео да дајем интервјуе док не прође неко време. Овде сам од 14. марта, то није дуг период, али, дешавале су се неке ствари: одигране су две квалификационе утакмице које су много значиле за репрезентацију, одржана су два састанка Извршног одбора и неке одлуке морале су да се донесу. Не могу да кажем да је ово период адаптирања јер сам посао руковођења радио и у Звезди. Слично се ради и у клубовима. Једноставно, шта ће бити у будућности, то ћемо тек да видимо, а ја ћу се дражати плана који сам изнео на Скупштини. Нисам превише обећавао, то не волим... Више волим да иза мене остану неки резултати...

Увек је лепше мање обећати, а више направити.

- Апсолутно! Генерално, мој приступ животу је такав, поготово кад је спорт у питању. Не можете да кажете победићу 2:0, или 3:0. Новинари имају обичај да ми кажу: „реците резултат“!? Никад никоме нисам рекао: победићемо 1:0, или 3:1, увек сам волео да скочим па да кажем хоп!

Ваш избор не може да се третира као скок, пре као искорак или заокруживање пребогате играчке и функционерске каријере на позицијама директора и председника Црвене звезде... Шта је теже: играти или руководити?

- Није лако водити ни клуб, ни репрезентацију, али, најлепши и најбољи период је био кад сам играо фудбал. Као функционер морате да водите рачуна о много више ствари, имате неупоредиво већу одговорност. Мада, играо сам у великом клубу у којем сам увек и на свакој утакмици морао да будем одговоран. Траже се трофеји, добре игре... Ово што сада радим не разликује се много од онога што сам радио у Звезди. Али, овде сам тек 50 дана... нисам ни 100 да бих могао конкретнију оцену да дам... И кад прође 100, мислим да ће се свести на ову причу... Имам циљ и оно што сам рекао после избора, гледајући комплетну слику српског фудбала и нашу репрезентацију и Светско првенство, размишљао сам шта је најважније урадити кад уђете у овако велику кућу? То су пре свега резултати репрезентације. То је апсолутно под бројем један...

Јер, резултати креирају расположење и у савезу и у јавности...

- Апсолутно... Ствари које сам запазио не знајући ни да ћу доћи овде, везане су за инфраструктуру. Треће: кад сам већ дошао овде – суђење. Четврто: Региони Исток и Запад и људи који су ту. За то сам да свако има одговорност за део који ради. Не може да се деси да неко досуди пенал у било ком граду и да ми било ко каже: „шта је председниче, шта је ово“?. Имамо органе задужене за такмичење и кад су суђење и ВАР у питању. Гледамо утакмице на телевизији, некад, аје „за длаку“ одлука на једну или другу страну и нећемо сада то да претворимо у рат:  „јесте – није“, и да се о томе прича. Комисије и одговорност за суђење морају да буду на врхунском нивоу. Примети ли се нешто, мора одмах да се реагује... Треба им дати слободу, има код нас добрих судија... Не треба их оптерећивати, али, комисија, делегати и сви који одлучују о томе – морају да имају пуну одговорност. Што се тиче региона, ти људи морају да нас обавештавају шта се тамо дешава... Да ли има проблема, да ли су их решили. Имаће пуну подршку за решавање.

Постоји ли неки проблем који сте уочили од преузимања савеза?

- Не! Био је прекид на једној утакмици.... кад је навијач утрчао и ударио тренера... Органи морају да реагују. Дисциплински судија је ту. Нећу да утичем, али ако је негде било повреде регуларности – кажњавајте!

Да ли можете да обећате да ћете као председник савеза, иако то председник не ради, инсистирати да у Србији правила важе за све клубове. Нестварно је да се процесуирају због сумње у намештање резултата само прволигашки клубови, а да суперлигаши остану нетакнути иако је била јавна тајна да су неке екипе означене од стране УЕФА? Ти случајеви су пре две-три године остали у некој од фиока у савезу, можда и у овој канцеларији?

- Наравно да третман свих клубова треба да буде исти. Не игра се фудбал само у једној лиги, постоје такмичења на територији целе Србије. Постоје органи, такмичења, третман морада буде идентичан. Сви морају да имају одговорност и улогу. Јер, ако се такмиче, морају да поштују и правила.  ФС мора да контролише преко својих органа, за разне облике одговорности тих људи са подручја: Запад, Исток и све друго... Није лако, знам, али, мора тако да буде.

Колики су проблем у нашем фудбалу родитељи, и опсесивна жеља да од своје деце направе фудбалске ведете?

- Често сам у Звезди гледао предигре пионира и видео реакције родитеља. Некад то могу да буду много опасније реакције него на првенственим утакмицама сениора.  С једне стране, човек мора да разуме родитеља јер он воли свог сина, али, обично ако му дете не игра, родитељи причају да га не воли тренер или да му се не поклања довољна пажња! Или, ко зна шта...  У читаву проблематику не могу да уђем, али, свој деци треба омогућити да играју фудбал, а одговорност је на тренерима, педагозима. Зато морате да имате пуно поверење у човека кога поставите да тренира децу. Он мора да буде стручан, образован и квалитетан... Било је заиста утакмица млађих категорија на којима је долазило до озбиљних инцидената и туче на трибинама због деце.

Да ли имате сличан проблем у млађим репрезентативним селекцијама, да ли се врше притисци родитеља и менаџера на селекторе?

- Имам разних дојава, али док се не уверим, не могу да дискутујем. Овај каже да „игра играч онога“, онај да „игра неког другог“... Нема дилеме да такве ствари морају да се санкционишу још у помисли да неко може да прогура неког играча код неког тренера. Морам да кажем и да сам гледао само две утакмице откад сам постао председник...

Добро је да нисте гледали млађе кадете који су изгубили од Шпаније 0:7...

- Аууу, хтео сам, али имао сам обавезе и нисам могао да стигнем због гужве... Боље што нисам гледао...

Да ли сте некад у млађим селекцијама изгубили толиким резултатом?

- Не. Чуо сам разне верзије: „то су припреме, пријатељска утакмица“ и тако даље...

Ниједна утакмица за играча није пријатељска!

- Није, наравно. То је одјекнуло. Видео сам да је Журнал дао доста простора томе...

Не може само да се хвали...

- Наравно, ја бар знам и једну и другу страну из играчке и функционерске каријере.... Морамо да посветимо пуну пажњу омладинском фудбалу и могу да кажем да ће доћи до неких промена у кадровима, ради се на томе. Али, приоритет свих приоритета је „А“ репрезентација и пласман на Европско првенство. Нема опуштања за било коју утакмицу.

У једном делу јавности провејава дилема шта ће се догодити са српским фудбалом кад се повуку Тадић и Митровић... ако су им потенцијални наследници овакви?

- Не треба гледати толико песимистички: Србија је талентована земља што се фудбала тиче... Имамо таленте и треба им пружити пуну подршку и омогућити добре услове за развој и зато је битна инфраструктура. Не рађају се играчи само у Звезди и Партизану. Добри и велики играчи рађају се у провинцији у малим клубовима. Акценат треба бацити на тренере и скауте који прате млађе узрасте. Не верујем да смо неталентовани! Напротив, сигуран сам да смо изузетно талентовани. Шта фали генерално од младих до „А“ селекције да се нешто постигне, друго је питање и за неку другу анализу...

Ви сте стручни у свим фудбалским сегментима, одговорите молим вас, како је могуће да један Немања Матић на пример, није могао да прође ни у Звездиној, ни у Партизановој омладинској школи и да су „стручњаци“ проценили да није играч за ова два клуба. Неки Партизанови стручњаци су, покојни су, и Немању Видића пропустили Звезди кад им је нуђен из Ужица ...

- У тим годинама може то да се деси. Може тренер да га не процени добро. Ти момци долазили су углавном у 13-14 година и кажете: није то – то. Не могу ја из канцеларије да проценим да ли ће дете успети, тренери процењују. Са друге стране, нама је Тома Милићевић био изванредан у процени, пуно играча под његовом командом у најмлађем узрасту, стасало је касније у добре играче који су играли у Звезди.

Плашите ли се да би релативно лака група, мада смо милион пута спознали да у фудбалу нема лаких противника, могла да нас успава на путу ка Европском првенству, поготово на такмичењу...

- Управо сам разговарао са људима задуженим за репрезентацију и апострофирао баш то питање, али, нема успављивања! Не може нико да нам каже „Бугари немају појма, ни Литванија није ништа“, а видели смо да су Литванци у Београду играли изванредно. Могло би да буде погубно ако приступ буде такав. Стално у глави морамо да имамо да морамо да одемо на Европско првенство. Не сме да се деси размишљање; „идемо у Бугарску, Бугари немају појма“! Ја тако гледам на фудбал: мораш да се доказујеш стално! Увек од себе мораш да тражиш више! Нема лаких противника, не постоје лаке репрезентације. Ја не кажем да играмо у најтежој групи, али лаких противника нема, а први циљ је одлазак на Европско првенство. То сам рекао и кад сам представљан на изборној седници Скупштине ФСС.

У Србији је кренула озбиљна инфраструктурна револуција изградње стадиона. То би могло да буде велики подстицај да се деца заљубе у фудбал и тамо где нису била?

- Кад видите стадионе у Лесковцу, Зајечару или у Лозници.. како да не  пожелите да крочите тамо... То је за сваку похвалу... У плану је и Национални стадиону... Све је то велики подстицај за све нас у фудбалу. И добро је што имамо људе који воде рачуна о фудбалу. Волео га неко или не, али капа доле председнику за све што је урадио за фудбал, а ти стадиони неће донети добробит само фудбалу, него и другим сегментима друштва...

Какве имате односе се Звездом и Партизаном? Са Звездом би морали да буду идеални...

- Нормално је то, до јуче сам био тамо... Са Партизаном – нормалне, знам људе из управе, бивше играче... И никад нисам имао неки проблем са њима. Фудбалски, увек сам желео да победим Партизан. Да ли смо некада због неких изјава долазили у конфликте – јесмо. Али, бавили смо се фудбалом. Кад уђеш у полемику, готово је. Партизан је шест година био први, не вреди ти ниједно саопштење клуба што је ривал први, него да радиш да би ти постао шампион. Звезда је максимално искористила свој рад и сад је доминантна. Са ове позиције из савеза, нећу да причам шта би Партизан требало да уради или поправи! Не пада ми на памет. Морају да се издигну, да пронађу начин како то да ураде, али, било би ружно да им ја солим памет. И Звезда је била у сличној ситуацији и успела је да се дигне...

Да ли се нервирате док гледате утакмице?

- Увек! Никад нисам миран ни пред једну утакмицу! Престао сам да играм с 32 године. Двадесет година сам био технички директор, после тога шест година председник, па почасни председник, опет председник… Никад, никад нисам пошао на стадион да у мени није прорадило нешто…

Да ли је истина да сте после утакмице са Бајерном умало скочили из ложе међу навијаче на Западу?

- Јесте! Могао сам да паднем, попио сам виски-два кад су изједначили. Махнуо сам и неко је рекао – „пашћеш“! Да сам знао да ми ништа неће бити ако паднем међ навијаче, можда бих и скочио, али, било је превисоко... Људи  који су стајали око мене, враћали су ме за сваки случај...

Ако направимо добар резултат на Европском првенству, немојте ни да помишљате на то, можда вас не би ухватили...

- Не можете да кажете свеједно ми је и да се бавите критиком без емоција. А најгоре ми је кад чујем: „ово ће бити лако“...

Верујем да вам је било непријатно приликом обраћања Мирка Поледице на Скупштини ФСС и његова реченица да је „ваша данашња победа уствари ваш највећи животни пораз“?

- Не бих га дискутовао. Нити је први ни последњи... Нећу да се бавим тиме...

Не доживљавате ову функцију као оптерећење које вам можда није било потребно?

- Док сам размишљао, а још нисам био прихватио, једна је ствар. Кад сам прихватио, престао сам да размишљам о томе.

Подвукли сте црту...

- Да, подвучена је црта. Не  бих да улазим у било какву полемику ни са онима који су критиковали, ни са онима који су хвалили. У животу сам увек имао планове и циљеве, али, не желим накнадну причу о томе.

Како су супруга и кћерке реаговале на вашу одлуку да постанете председник ФСС, да ли су вас одвраћале од тога?

- Оне гледају да ли сам љут, или не, кад се изгуби утакмица, само у тој мери... Не мешају се дубље... Одлуке сам увек доносио сам...

Драган Џајић. Закопчан до грла. А ипак јасан и конкретан.