Миладиновић: Није било лако у Сурдулици, сад се окрећемо

Чукарички је победом у Сурдулици против Радника изборио пласман у полуфинале Купа Србије.

Брђани су међу четири најбоља у најмасовнијем домаћем такмичењу по пети пут, претходно су то чинили у сезонама 2014/15, 2016/17, 2017/18 и 2019/20.

Пре Сурдулице, Чукарички је такође вољом жреба морао на два гостовања, елиминисао је најпре Златибор (2:0), потом и Металац у Горњем Милановцу (2:0).

Сусрео се шеф струке Чукаричког са бројним кадровским проблемима пред меч четвртфинала, уз дуже одсутне Дарка Пушкарића, Ибрахима Ендијаеа и Алексу Јанковића, недостајали су му Зоран Поповић, Миладин Стевановић, Немања Тошић, Марко Доцић, Стефан Ковач и Мухамед Бадамоси.

Ипак, дуга клуба Брђана дошла је до изражаја, а међу стартерима у изузетно битном мечу била су и тројица момака из Омладинске школе са Бановог брда, Војин Серафимовић, Виктор Роган и Игор Миладиновић.

- Најпре, истакао бих да нам је свим заиста било тешко да мислимо о фудбалу, поред трагичних догађаја у нашој земљи. Играло се у чудној атмосфери, прошли смо даље, али заиста нам није било до радовања и славља. Није било емоција ни код гола, нити кад се завршио меч... – казао је везиста Чукаричког Игор Миладиновић, који је потом наставио:

- Што се тиче утакмице, била је веома битна за нас. Знамо какви су мечеви у Купу, јасно је да ту нема поправног, да се сваки кикс плаћа елиминацијом из даљег тока такмичења. Били смо спремни да то спречимо, а свако од момака који су били на терену дао је огроман допринос. Од голмана Белића, који је у финишу одбранио оно што би мало голмана успело, до Аганспахића и Спасојевића у шпицу.

Један од најбољих појединаца сусрета био је управо Миладиновић, који је у прва два сусрета Купа Србије улазио са клупе, док је у Сурдулици био стартер.

- Понављам, битна је екипа, а не појединац. Посебно у мечевима Купа Србије. Додуше, такви ће бити и сви преостали сусрети до краја сезоне, у финалној борби за позиције које воде у Европу. Није нам било лако против Радника, тврда су екипа, играло се на тешко терену, имају искусних играча, који су већ дуго у Супер лиги. Успели смо да постигнемо гол на време, после је било лакше. Могли смо можда да дамо још неки гол и да мирније приведемо меч крају, имао сам и ја шансу, кад сам погодио стативу... Али, на крају, памтиће се само резултат.

Миладиновић, рођен 8. јуна 2003. године, није био најмлађи на терену, та улога припала је Војину Серафимовићу, рођеном 2005. године.

- Нисам навикао на то. Али, ето, осећам се некако моћније на терену кад нисам најмлађи – осмехнуо се Миладиновић, који се потом осврнуо на предстојећи меч против Војводине:

- Меч од огромног значаја, можда и један од најбитнијих у сезони. Играмо против екипе која већ дуго, дуго није доживела пораз. Уз то, знатно су се поправили у односу на почетак сезоне, и њима је очигледно било потребно мало времена, због већег броја новајлија, баш као и нама. Због тога, очекујем врло занимљив, квалитетан и узбудљив меч против Војводине. Свесни смо њихових, али и наших квалитета, очекује нас велика борба.