Полонара: Био сам сасвим близу Звезде, а онда...

Забрана регистрације играча од стране финансијског панела Евролиге која је била на снази до краја фебруара, коштала је Црвену звезду да до 26. кола, чека евро деби Факунда Кампаца, али и потпис Акилеа Полонаре који се због тога, из Ефеса, уместо у Београд, преселио у Каунас.

Искусни Италијан који је у богатој каријери играо и за Терамо, Варезе, Ређину, Сасари и Басконију, на ту тему говорио је у опширном интервјуу за „Баскетинсајд”:

- Постојало је веома јако интересовање Црвене звезде. Узео сам то у обзир и због тога што сам раније већ радио са Душком Ивановићем у Басконији и било ми је јако добро. Постојало је велико интересовање обе стране. Али, када се десило да је Црвена звезда добила забрану регистрације нових играча, што је погодило и Кампаца, све се завршило. Али да, било је веома близу - рекао је Италијан.

Колико је његова селидба на Мали Калемегдан била извесна, може се закључити и када је Полонара, причао и омиљеним тренерима.

- Први је Ђанмарко Поцеко кога сматрам старијим братом, као тренера и човека, а други Душко Ивановић. Он је тренер са којим сам имао најбољу сезону у каријери у дресу Басконије. Улио ми је самопоуздање. Те године сам био и играч са највише минута у Евролиги, терао ме је да играм и када нисам заслужио. Имао сам и друге тренере, али њих двојица су први који ми падају на памет.

Полонара је поделио и утиске са Европског првенства минулог лета где је државни тим Италије, завршио на осмом месту, након пораза од Француске у четвртфиналу.

- Било је то дивно искуство. Ми смо група играча која је мање више у истом саставу, већ две, три године, на челу са великим братом Поцеком. Он је атипичан тренер, али ти даје велико самопоуздање и извлачи најбоље из тебе.

Оно што ће Италија памтити са тог турнира је свакако победа против Србије у осмини финала, што је без дилеме било највеће изненађење Евробаскета.

Причајући о томе, Полонара се сетио и квалификација за Олимпијске игре када су Азури такође шокирале тим Светислава Пешића.

- Било је веома добро. Остале су нам успомене на победу у Београду где нико није веровао у нас и где нас је та победа одвела на Олимпијске игре. Играли смо са Србијом свени колико су јаки и велики, али изашли смо на терен да дамо све од себе, нисмо имали шта да изгубимо. Изашли смо на терен у фазону опасних момака, знајући да морамо да одиграмо савршен меч, с обзиром да смо против себе имали и Николу Јокића.

За крај, Полонара је говорио и о утиску који је на њега оставио Никола Јокић.

- Његов говор тела често даје погрешну слику. Изгледа као да непажљиво хода, а има тај јединствени таленат. На терену може да ради шта хоће, невероватно је како чита игру и представља додатног плејмејкера на терену, било да игра за Србију или Денвер. Има тај јединствен дар у рекету, одлично шутира за три поена, може да ради шта год жели. Са играчем као што је он или Јанис Адетокундбо на пример, није довољан само један играч да се лимитира његов учинак, потребна је врхунска тимска игра - рекао је искусни крилни центар.