Много пута смо се уверили да неке речи и извјаве на нашим просторима важе без обзира на проток времена. Тако је и у случају речи Веселина Вујовића...
- Бојим се страховитог пада. Чини ми се да никоме у светском рукомету не прети криза као нама ако се под хитно нешто, и то из корена, не промени и не уради. Морају да се нађу чврсти финансијски извори за миран, стваралачки рад у клубовима. То је први услов напретка – рекао је легендарни рукометаш у предвечерје Светског првенства у Чехословачкој.
Дијагнозу знате, а терапију? Шта предлажете?
- Требало би основати рукометни синдикат, који би имао задатак да се избори за успостављање нових односа, за већа права играча, да не буду, као до сад, робље којим се тргује. Зашто бежимо од чистих односа, од увођења професионализма? Докле ћемо лагати сами себе, и коме то одговара? Рукометаши су по примањима аматери а по ономе какве обавезе имају и што постижу одавно су професионалци. Што, опет, значе она фиктивна запослења играча. Не раде а примају плате?! Где то има осим код нас? То већ једном мора да се разреши. Сви играчи који сада играју у иностранству планирају да се врате у земљу и раде у рукомету као тренери или функционари. На пример, ја планирам да се у Југославији опростим од активног играња и онда се посветим тренерском позиву. Међутим, мало је вероватно да ћу ја, или било тко од нас, пристати да радим у рукомету ако стање буде као данас. Таква авантура никоме од нас није потребна – нагласио је Вујовић у разговору за Спортске новости.
Ако по имену земље у којој је одржано Светско првенство нисте наслутили временску одредницу, само да вам нагласимо интервју са Веселином Вујовићем објављен је 17. фебруара 1990. у Спортским новостима, три месеца пре оснивања Спортског журнала. Са рукометном легендом разговарала је легенда спортског новинарства Мирослав Гавриловић који је три деценије био члан редакције Спортског журнала.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.