Милена Делић, председница РС Србије, у саопштењу од пре два дана је између осталог навела да „уколико постоји било који судија на којег је вршен притисак од ње или било кога њој блиског, како лично, тако и пословно, она ће се истог тренутка повући и поднети оставку, уз адекватне доказе да такве ствари долазе од ње и под њеном одговорношћу.”
После нешто више од 23 сата стигао је допис судије Дарка Стефановића, које преносимо у целости:
„Поштовани рукометни функционери и колеге, поводом рукометних дешавања последњих дана и разних јавних саопштења, желим да Вам се обратим као рукометни судија из елитног националног нивоа, како бих Вас са потпуном одговорношћу упознао са одређеним дешавањима којима смо колега са којим судим у пару и ја били изложени у самој завршници домаћег првенства, плеј-офу, после чега више нисмо били ангажовани на било којим утакмицама.
Одређени смо да судимо прву полуфиналну утакмицу женских екипа Јагодине и Младости из Нове Пазове, у Јагодини, и ми смо наш посао обавили професионално, одговорно и достојно судијском позиву. Али, доживели смо нешто невероватно како током саме утакмице, тако и по завршетку.
За време полувремена, док смо били у свлачионици, обавили смо позив телефоном с помоћником за судијска питања Аркус лиге, Зораном Тијанићем, који је тражио од нас да променимо критеријум суђења у другом полувремену, јер сматра да треба да се убрза игра, јер је прво полувреме било у корист гостујуће екипе, а домаћину Јагодини није одговарао наш критеријум, па нам зато и говори да треба да будемо паметни у другом и судимо другачије, онако како је он предложио и како би више одговарало домаћој екипи.
Нама је одмах било јасно о каквом се захтеву ради, али тако нешто није долазило у обзир, па смо друго полувреме судили исто као и прво, држали се часно и поносно и поред великог улога на утакмици јер се ради о плеј-офу, па су гости сасвим неочекивано за све љубитеља рукомета победили, а још желимо да нагласимо да су нам сви честитали после утакмице на успешно обављеном послу.
Неколико дана после утакмице мог колегу је позвао телефоном муж председнице Управног одбора Рукометног савеза Србије, Радосав Шљиванчанин, обраћајући се надмено и осионо и саопштио да је он све и свја у рукомету, да се он за све пита и да запамтимо кад смо судили, јер нам је то последње што смо судили и да нам он гарантује да никада више у животу нећемо судити, наводно зато што нисмо испунили очекивања, јер је победила гостујућа екипа, и да нисмо судили утакмицу по његовом укусу.
Пре извесног времена, приликом одржавања ванредне изборне скупштине Заједнице судија и контролора РСС, мени је као делегату у скупштини из Београда, као и неколицини других колега, свима заједно на окупу, предочено од два члана из наше матичне заједнице, да будемо опет, како су рекли паметни, јер Рукометни савез Србије, неће са наклоношћу гледати на то ако не будемо гласали како су рекли „за њиховог кандидата”, па нас Савез неће подржати и неће нам пружити никакву помоћ.
Да је то баш тако било, знају и остали чланови делегације из Београда који су ту били присутни. Делегација из Београда је гласала према сопственој савести и није прихватила никакве сугестије нити својеврсно наметање туђе воље и памети. Оно што је симптоматично је да мој колега и ја после утакмице пле-офа, како нам је и обећано, боље рећи запрећено, нисмо више судили ниједну утакмицу, ни у једном такмичењу.
Да ли се ту ради о нечијој посебној моћи и испуњењу обећаних претњи, остављамо Вам да просудите сами. Да ли ћемо и даље судити? Ми то желимо и хоћемо, волимо рукомет и рукомет је саставни део наших живота, али да подлежемо овако чему као у последње време никада нећемо пристати.
Поводом свега овога молимо нашу судијску организацију као и све примерне и трезвене људе који обављају било коју од функција у рукомету да се озбиљно позабаве оваквим стварима, јер ово што се нама догодило свакоме може да се догоди, а можда се већ и догодило, али да се колеге нису усудиле или не смеју ко зна из ког разлога да јавно изнесу.
Разлог зашто смо ово написали и управо сада објавили је обраћање председнице Управног одбора РСС јавности у којој је наведено да никада нико њој близак није ни на кога утицао када је суђење у питању, а да она то зна, иако ми мислимо да она све ово што смо написали јако добро зна, али да неће или не сме да каже из само њој знаних разлога, па смо решили да упознамо ширу рукометну јавност да је права истина мало или много другачија него како су то чули од председнице.
Да ли ћемо више судити или нећемо ми то не знамо, али да се тиранија и страшни притисци од стране председнициног мужа и помоћника Тијанића више не могу трпети и да се мора о томе јавно рећи истина, то је неоспорно. Да ли је овде у питању дискриминација и нетрпељивост према нама или нешто друго није нам познато, али да смо изопштени из рукометног спорта и да нам је забрањено да се бавимо позивом који волимо и у којем смо успешни, то је евидентно”.
Др вет. мед. Дарко М. Стефановић
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
