ГОСТ ЖУРНАЛА – Петар Пуача: Да деца не остану на улици

Почетком деведесетих важио је за фудбалско чудо од детета. Увек на правом месту, с осећајем за гол какав је у млађим селекцијама Црвене звезде мало ко имао,  Петар Пуача био је таленат из бајке. Као најбољи омладински стрелац сањао је најлепше снове и ваљда зато данас покушава да талентоване дечаке из своје школе фудбала усмери на прави пут. Ових дана отишао је корак даље:  формирао је клуб који ће такмичење почети од најниже – шесте лиге , састављен од момака који су прошли његову фудбалску школу. Заједно са директором новоформираног клуба Давором Тодоровићем, Петра Пуача гостовао је у Спортском журналу и предочио планове верујући да ће јава постати лепа бар приближно колико су снови…

- Моја школа фудбала постоји 18 година и једна је од најтрофејнијих у Србији. Сад смо је преточили у фудбалски клуб, имамо све селекције: сениоре, први тим који ће се такмичити у последњој - шестој лиги, Имамо омладинце, кадете, пионире који се такмиче у квалитетној лиги Војводине заједно са Војводином, Инђијом… од ТСЦ до Спартака, добра је лига. У школи имамо децу од 4 до 12 година.

Јасно је – клуб ће се звати “Петар Пуача”, али је нејасно како ће финансијски издржати велике изазове с обзиром на то да је фудбалска школа с истоименим називом једна од ретких – бесплатних за дечаке који желе да играју фудбал.

Одговор на ово питање дао је директор Давор Тодоровић, задужен између осталог и за финансије овог аматерског клуба?

- Град Нови Сад има 88 регистрованих школа фудбала и све се баве децом до 14-15 година. Пошто у Србији немамо развојну лигу од 18 до 21, највише нам се деца губе у том периоду одрастања, кад треба да пређу из омладинске у сениорску фудбалску категорију. Неки нису ни физички ни психички зрели да би играли сениорски фудбал, а родитељи и менаџери, свашта им причају: “они су сад Роналдо, Меси” итд. Појавила се огромна група 200 -300 момака, који имају квалитет, али још увек нису довољно добри да би играли у Војводини или за ТСЦ, на пример.

Управо се због тих момака и јавила идеја о формирању фудбалског клуба:

- Школа “Петар Пуача” има јако талентоване момке: кадете, омладинце који су већ са Војводином и са ТСЦ-ом, Спартаком… играли на турнирима, који имају тај победнички менталитет и заиста су квалитетни.  Нашли смо два, три искуснија играча, опет причамо момцима који имају 20 година  и две, три сезоне сениорског фудбала, да носе тај тим. Наша идеја је да имамо развојни клуб који ће се пре свега бавити младим играчима које ћемо касније да усмеравамо у неке друге клубове. Саставили смо екипу делом од играча који су из тих новосадских клубова, делом играча из омладинске школе Петра Пуача и практично 70 минута смо одиграли егал утакмицу са српсколигашем, где људи са трибина нису могли не да верују да је то нека екипа која први пут игра заједно. Играли смо против Бечeја који је стабилни трећелигаш и били егал, дали су нам два гола из прекида које још нисмо ни увежбавали, притом нам је главни тренер на мору…

Петар Пуача верује да ће и остале школе фудбала наредних година кренути његовим стопама…

- Кад имаш 200-300 клинаца као базу у својој школи фудбала, свакако можеш да будеш конкурентан у неким петим или четвртим лигама. Доста пратим 4. војвођанску лигу где се једноставно доводе играчи који имају 30-35, чак и 40 година, плати се неки новац, онда они нешто играју, а твоја деца ту не могу да играју. Обезбедиш неке бодове за опстанак, и онда у следећој полусезони пушташ децу да играју полунамештeне утакмице. Ту опет губиш децу. Једноставно најбоље решење би било увођење развојне лиге од 18. до 21, где би ти сви момци имали шансу да напредују, да се развијају и да се полако спремају за сениорски фудбал. Јер ту нам се велики број деце губи. А потенцијала је огроман. Причамо о 88 школа фудбала у Новом Саду, то је преко 6.000 дечака. Фудбалски савез града Новог Сада има регистрованих 6.000 играча –деце.

Шта мотивише Петра Пуачу да држи бесплатну школу фудбала и да после свега оформи и фудбалски клуб, питање је на које одговара као одличан ђак у школи:

-  Освојили смо прегршт турнира са свим селекцијама, у 2018. и 2020. години играли смо бараж за улазак у лигу са Новим Садом. И изгубили смо, нисмо ушли у лигу Србије и мало сам се и разочарао, мада не могу ништа да кажем, било је све поштено… Пожелео сам да имам фудбалски клуб. Никада нећу бити у Супер лиги поред Звезде и Партизана, не говорим о томе. Али, желим да догурамо макар до Српске лиге, треће лиге. То ми је неки циљ. Жао ми је што ми деца одлазе са 18-19 година. Сада су ми на пример Тороман резервни голман у Војводини,. Зукић је капитен Војводине. То су деца која су била 7-8 година код мене. Урош Кабић ће сутра-прекосутра бити продат у Болоњу То су све деца која су прошла кроз моју школу.

Непоправљиви оптимиста Пуача верује да ће спонзори препознати искрену фудбалску намеру:

- Нашли смо неке спонзоре за почетак, а Давор би требао да нађе у наредних десет дана генералног, не спонзора, него партнера из Аустрије, који би уложио у петогодишњем плану неку већу суму новца. Имамо план А, план Б, план Ц, у зависности како будемо стајали. Сваки почетак је тежак али, сигуран сам да за шест месеци кад поставимо тај систем, да ће деца долазити код нас свакако, јер бићемо им најбоље решење.

Пуачина фудбалска школа обухвата распон старости дечака од 4 до 19 година. С поносом каже да има пуну подршку легенди југословенског фудбала: Дарка Панчева, Дејана Савићевића, Предрага Мијатовића, Дејана Станковића, Роберта Просинечког и да му је сваки њихов савет и позив дечацима да се баве фудбалом – злата вредан.

- Они су промотори кампа и има огромну тежину кад пошаљу поруку деци “шутни лопту, а не живот”, кад без поговора дођу да отворе или затворе камп… Када бих ја могао да доведем камп Милана, да није Дејана Савићевића, или Реала без Пеђе? То су такве људске величине, да бих могао три дана да причам о њима. Нисам видео у животу скромније, а моћније величине – закључио је Петар Пуача.