ПЕНАЛ: Да ли су колачи у Дуљајевој пекари бесплатни?

Понесен емоцијама и овацијама навијача после победе над Војводином, Игор Дуљај је после новосадског дербија изговорио три реченице које ће остати упамћене и сврстане под вињету “испеци па реци”…

“Ја ћу позвати и замолити оне који су узели чланске карте да их врате, да им се врати новац и омогући бесплатан улаз, или да буде нешто симболично. Ништа нема цену као подршка. То је моја порука људима, али и навијачима да дођу у што већем броју”.

Тако је беседио Игор Дуљај на конференцији за медије после утакмице Војводина – Партизан...

Бирајући између могућности да постане „господар неизговорених, или роб изговорених речи“ Дуљај се можда и несвесно одлучио за другу опцију из арапске пословице. Несвесно, јер је у жељи да „јефтино купи“ симпатије навијача изабрао погрешан начин, заборављајући притом да је директни, вероватно и главни кривац што Партизан уместо да игра вечерас у Браги квалификације за Лигу шампиона, ишчекује одлазак у врели Баку на прву од четири тешке утакмице колико га дели до Лиге конференције... Катастрофалним грешкама приликом састављања тима и вођења црно-белих, поразима у мечевима с директним ривалима, чак и од знатно слабијих противника, прокоцкао је пролетос не само друго место, него и треће с којег би се Партизан овог лета упустио у борбу, бар за Лигу Европе...

Да је размишљао о ономе шта изговара, Игор Дуљај би вероватно израчунао да само 3.000 продатих сезонских улазница за јужну трибину кошта 30 милиона динара, или око 213.000 евра. Оних 213.000 евра због којих је рецимо Дијабате побегао из Хумске... Да којим случајем Партизан може да рачуна на још 3.000 продатих сезонских улазница за „Исток“, каса црно-белих постала би пунија за још 33 милиона динара, односно 280.000 евра. Па још толико за „Запад“ и ето новца за куповину солидног фудбалера за којим Дуљај вапи, а не „мачке у џаку“ спремне да утекне првом приликом кад јој се укаже прилика... Ово није плод мегаломанских жеља већ реална слика стадиона Партизана са само 9.000 гледалаца на трибинама који бодре вољени клуб, али клуб који мора и да побеђује да би неко пожелео да плати да би га гледао.

Нигде у свету ништа не може да се добије за џабе. Сумњамо у то да је Игор Дуљај у својој или очевој пекари - свеједно је, делио хлеб и колаче бесплатно зато што народ воли и жели пецива баш из његове пекаре. Уосталом, ни фудбалери Партизана, а ни Дуљај, нису у Хумској само због љубави према црно-белим бојама...

Мешајући сопствену улогу с терена са компетенцијама осталих запослених у Партизану, Игор Дуљај је сметнуо са ума анализу погубљености његових фудбалера у последњим минутима оба полувремена у Бачкој Тополи кад је ТСЦ у дебелој надокнади времена два пута стизао до изједначења! Понесен емоцијама због победе у Новом Саду, очас је заборавио и конфузију испред Партизановог гола после вођства кад се само захваљујући неспретности фудбалера Војводине није догодило исто што и у Бачкој Тополи... О томе треба да размишља Игор Дуљај.

Јер, замислите кад би на пример директор Партизановог маркетинга изјавио да би црно-бели постали јачи магнет за публику кад би екипа играла офанзивније - с једним, а не два задња везна фудбалера... Што је дефакто чињеница... Или још већа: да би Партизан на следећој утакмици у Хумској бодрило 10.000 гледалаца, иначе незадовољних висином цена улазница, да на конту има свих шест бодова са два врућа гостовања, да је тренер знао да приведе дерби крају у Бачкој Тополи.

Добар фудбал, а не бесплатне улазнице морају да буду лајт мотив за попуњавање трибина. Не морају ни Дуљај, ни Краљ ни било ко трећи из фудбалског клуба Партизан да лутају у потрази за потврдом ове тврдње, кошаркашки клуб им је јако, јако близу. Ниједна улазница у прошлој кошаркашкој сезони није била бесплатна, а трибине „Арене“ биле су пуне. Или, неупоредиво пуније него трибине стадиона у Хумској 1.