Освајањем злата на Олимпијским играма у Токију и повлачењем дотадашњих ноциоса из репрезентације, стављена је тачка на најуспешније поглавље у српском ватерполу.
Кренуло се са неким новим лицима, циљевима и веровањима да ће једног дана Филип Филиповић, Душко Пјетловић, Андрија Прлаиновић и остали добити наследнике.
Пут је трновит, често делује немогућ, нарочито када се на Европском првенству такмичење оконча на деветој позицији, али што би рекли поетичари „најтамније је пред свитање”. Србија је на Светско првенство у Фукуоки отишла као аутсајдер, екипа која је на Светском купу поражена од Румуније, али је у Јапану виђен сасвим други тим, репрезентација која одише хемијом и спремна је да иде до краја.
Као предводник чете Уроша Стевановића искристалисао се Никола Јакшић, који је и формално и практично испуњавао улогу капитена. Бек Србије је често преузимао одговорност у критичним ситуациама и носио Делфине на леђима. Јакшић је у разговору за Спортски журнал сумирао учешће Србије на планетарном шампионату.
- Слегли су се утисци, остаје нека горчина што нисмо узели медаљу и што смо завршили као четврти. На крају смо ипак прошли четвртфинале, које нам је представљало менталну баријеру. Проласком у полуфинале смо се опустили и мислили да ће све да иде лакше, а заправо то је био прави тест. Већини играча ово је тек први велики турнир и непроцењиво искуство. Стојим иза тога да смо најбоља репрезентација на свету, ма колико нас неко потцењивао и мислим да ће то да се види већ на следећем такмичењу - рекао је Јакшић.
Осврнуо се капитен Делфина на лоше издање Србије на Светском купу у Лос Анђелесу, као и на менталну припрему екипе.
- Светски куп бих најрадије заборавио. Прво смо у четвртфиналу изгубили добијену утакмицу од Американаца, а онда је дошао и тежак пораз од Румуније. Схватили смо да за нас нема опуштања, без обзира да ли је противник Шпанија или Јужна Африка. Дошла је победа против Црне Горе, а на тој утакмици смо губили 5:0. После тога смо на пенале савладали и Италију, нарасло нам је самопоуздање. Међутим, и на том пољу има још простора за напредак и предстоји нам још доста рада да би се вратили на онај стари ниво, па да покажемо колико можемо - навео је бек наше репрезентације.
За уздизање репрезентације кључно је јединство, а наш саговроник истиче да је управо то оно што покреће ватерполисте Србије.
- Атмосфера у екипи је била одлична. Све су то момци који играју заједно цео живот, што у клубовима, што у селекцијама. Имамо само један циљ, да покажемо да је репрезентација Србије и даље најбоља на свету и да може да се бори за одличје, како год то неком изгледало. Атмосфера и јединство су стварно на највишем нивоу, а све ће се подизати кад игра буде још боља, па ћемо у у јануару на Европском првенству бити одлични. Ако је било оних који су сумњали због пораза од Румуније или Грузије, онда је после Фукуоке сасвим другачије. Сви који су мислили да смо екипа која није за велика дела, онда им је сад јасно да јесмо. Морам да истакнем још једном да никако не сме да буде опуштања, јер кад се мало опустимо, упадамо у проблем, једноставно смо такви. После Светског првенства дошло је до спознаје неких ствари, а мислим да је време да научимо из наших грешака и будемо још бољи - закључио је Јакшић.
БИТИ КАПИТЕН ЈЕ ЧАСТ, А НЕ ПРИТИСАК
Никола Јакшић од ове репрезентативне сезоне има нову улогу, а то је условно речено капитенска трака коју му је поверио Урош Стевановић.
- Што се тиче улоге капитена, то ми не представља притисак, јер сам са момцима са којима играм цео живот и не осећам се као да имам нову улогу. Бити капитен најбоље репрезентације на свету је част и мотив да покажемо шта смо и колико вредимо.
У ГЛАВИ САМО МЕДАЉА
Никола Јакшић је од старта заступао тезу да је медаља нешто што је реално и достижно, а капитен Делфина није мењао наратив ни у најтежим моментима.
- Апсолутно сам уверен да је ова екипа прављена за највише домете, а то је освајање медаље на свим такмичењима, иако то други не мисле. У репрезентацији апсолутно не постоји особа која није мишљења да Србија може да освоји медаљу, што се и показало у Фукуоки. Наравно, доста је било падова проузрокованих неискуством и грешкама, па смо завршили четврти. Уверен сам да ћемо на Европском првенству у Израелу бити прави и бољи него у Јапану.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
